NE ČEŠITE SE KAD KOMARAC UJEDE Svrab nakon ujeda insekta je slatka zamka i češkanje samo pokreće začarani krug A EVO KAKO MOŽE BITI ČAK I OPASNO

Najnovija naučna istraživanja sada precizno objašnjavaju zašto taj trenutni osećaj olakšanja pokreće ćelijsku reakciju koja svrab i upalu čini mnogo gorim.

Mnogo toga može izazvati svrab, od bezazlenih ujeda komaraca do ozbiljnih bolesti. Bez obzira na uzrok, lekari već dugo upozoravaju da prekomerno češanje može oštetiti kožu i pogoršati stanje. Ali zašto bi nešto što donosi trenutno olakšanje bilo loše?

Zahvaljujući novim istraživanjima, naučnici bolje razumeju zašto čak i blago iritantan svrab može da vas uvede u začarani krug ako mu se prepustite. Odgovor leži duboko u ćelijskim mehanizmima naše kože i imunog sistema.

Istraživači su do ovih saznanja došli, između ostalog, stavljajući minijaturne zaštitne okovaratnike na miševe kako bi otkrili šta se dešava na ćelijskom nivou kada se svrab počeše – ili ignoriše. Ovi eksperimenti su pružili uvid i u to zašto dobar svrab, barem u početku, donosi uzdah olakšanja.

Na kraju krajeva, ne češu se samo ljudi i drugi sisari; to rade čak i ribe. Takva univerzalnost ukazuje da sigurno postojati evolutivni razlog, a eksperimenti sa miševima nagoveštavaju da on može biti povezan sa zaštitom od mikroba. Ipak, to i dalje nije dovoljan razlog da se prepustite češanju.

Ciklus svraba i češanja: Šta su otkrili miševi sa „okovratnikom srama"

Dr Danijel Kaplan, dermatolog sa Univerziteta u Pitsburgu čija laboratorija proučava imune reakcije kože, istraživao je uobičajeni tip svraba poznat kao alergijski kontaktni dermatitis, koji izazivaju iritanti poput otrovnog bršljana ili nikla iz nakita. Njegov istraživački tim je na uši miševa naneo iritant koji izaziva osip.

Normalni miševi su se češali, što je izazvalo nagli dolazak upalnih imunih ćelija na to mesto i povećanje otoka. Međutim, osip je bio mnogo blaži kod miševa koji su uzgojeni sa defektnim nervnim ćelijama za osećaj svraba.

Postavilo se ključno pitanje: da li je razlika zaista u samom činu češanja? Odgovor su dali normalni miševi kojima su stavljene veterinarske zaštitne kragne, kako bi osećali svrab, ali ne bi mogli da se češu. I kod njih je otok bio značajno manji, sa manje upalnih ćelija, što je dokazalo da fizički akt češanja dramatično pogoršava upalu.

Kaplan navodi da se ovi dokazi poklapaju sa svakodnevnim iskustvom ljudi.

„Ako ignorišete ujed komarca, svrab će nestati za pet ili deset minuta kod većine ljudi", objasnio je. „Ali ako počnete da ga češete, postaće vaš prijatelj nedelju dana", postajući sve intenzivniji i upaljeniji.

Dvostruki udar na kožu: Uloga bola i imunih ćelija

Da bi razumeli šta se dešava unutar kože, Kaplanov tim je detaljnije proučio mastocite, jedne od prvih ćelija imunog sistema koje reaguju na pretnju. Kada se aktiviraju, one oslobađaju jedinjenja koja pomažu u borbi protiv mikroba ili toksina, ali takođe, putem jedinjenja zvanog histamin, pokreću svrab i alergijske reakcije. Upravo je histamin odgovoran za otok, crvenilo i svrab koji osećamo nakon ujeda insekta.

Naučnici već dugo znaju da alergeni, poput onih iz pljuvačke komarca, mogu aktivirati mastocite. Međutim, i drugi signali ih mogu pozvati u akciju, uključujući i bol. A kada se češemo, „uglavnom se češemo sve dok ne počne da boli", primetio je Kaplan.

Nervne ćelije koje registruju bol oslobađaju hemijski signal poznat kao supstanca P. U nalazima objavljenim prošle godine, Kaplanov tim je izvestio da supstanca P može aktivirati mastocite putem potpuno drugačijeg molekularnog puta od onog koji koriste alergeni. Ovo predstavlja dvostruki udarac koji objašnjava zašto češanje dodatno rasplamsava upaljene osipe ili ujede, stvarajući još više svraba i otoka.

Evolutivni paradoks i skrivena opasnost

Ako iskusimo bol, na primer dodirivanjem vrele ringle, naučićemo da to više ne radimo. Ipak, olakšanje koje pruža dobar svrab, u evolutivnom smislu, predstavlja pozitivnu povratnu informaciju. Jedna od dugogodišnjih teorija je da češanje pomaže stvorenjima da se oslobode parazita poput buva ili grinja.

Međutim, Kaplanov tim je otkrio još jedan potencijalni benefit. Primećeno je da mastociti mogu da se bore protiv uobičajene vrste kožne bakterije Staphylococcus aureus. Kada su ponovili eksperiment sa zaštitnom kragnom na inficiranim miševima, otkrili su da su oni koji su se češali imali niži nivo ove klice na ušima.

Ipak, Kaplan naglašava da je ova potencijalna korist zanemarljiva u poređenju sa štetom koju češanje nanosi. Agresivno češanje oštećuje površinski sloj kože, otvarajući put bakterijama sa naših prstiju i noktiju. To može dovesti do sekundarnih bakterijskih infekcija koje zahtevaju lečenje antibioticima i mogu ostaviti trajne ožiljke.

 „Na kraju krajeva, češanje je štetno", naglasio je Kaplan. „Trebalo bi ga izbegavati", mada priznaje da je to „lakše reći nego učiniti."

Kako prekinuti krug: Praktični saveti i budućnost lečenja

Borba protiv svraba zavisi od njegovog uzroka, a postoji jasna potreba za boljim tretmanima. Za letnji svrab od ujeda insekata, otrovnog bršljana i drugih vrsta kontaktnog dermatitisa, dermatolozi preporučuju proverene metode.

Kreme sa hidrokortizonom, losion sa kalaminom ili kupke od ovasa mogu efikasno ublažiti simptome. Hladne obloge ili led takođe pomažu jer sužavaju krvne sudove i smanjuju otok i svrab.

Kaplan nudi još jedan trik: kreme koje sadrže mentol mogu privremeno prevariti kožu da oseća hladnoću umesto svraba. To kratkotrajno olakšanje je često dovoljno da se oduprete porivu. „Ako se ne češete, onda prekidate taj ciklus svraba i češanja."

Dokle god se razvijaju nove terapije, poput blokatora receptora MRGPRX2 koji ciljaju put koji je Kaplanov tim povezao sa češanjem, ova jednostavna rešenja ostaju najbolja prva linija odbrane.

Bolje razumevanje ovih mehanizama ne samo da nam pomaže da se nosimo sa letnjim neprijatnostima, već otvara vrata i za efikasnije lečenje hroničnih kožnih bolesti poput ekcema u budućnosti.

(RTS)