PRED VOŠIN REVANŠ SA FERENCVAROŠEM U BUDIMPEŠTI: Skupo plaćena nenaučena lekcija
Vojvodina je, pre dve godine, na gostovanju kod Ajaksa u Amsterdamu izgubila meč minimalnim rezultatom, mada je u najmanju ruku bila ravnopravan takmac sa trofejnim holandskim klubom na startu evropskih kvalifikacija.
Za povoljniji rezultat nedostajalo je samo malo više poštovanja sopstvenih mogućnosti i malo skromnije izraženog respekta u odnosu na sastav domaćina. Takav zaključak nametnuli su redom svi članovi kolektiva u pola belom, pola u crvenom. Saglasje takvoj oceni pronašli su i među izveštačima iz Holandije i među navijačima koji su revanš u Novom Sadu najavljivali kao mogućnost da Vojvodina moćno iskorači na evropskom fudbalskom meridijanu.
Dve godine kasnije, na startu kvalifikacija za Ligu Evrope u Novom Sadu, šef Vošinog stručnog štaba Miroslav Tanjga saglasan je sa kapitenima Dejanom Zukićem i Njegošem Petrovićem da je samo malo više vere u sopstvene mogućnosti nedostajalo da bi se izbegao poraz od Ferencvaroša na „Karađorđu“.
Zaključak da je Vojvodina, uprkos minimalnom porazu, dokazala da može da se nosi sa višestrukim mađarskim šampionom, primio se i među izveštačima sa „Karađorđa“ i među navijačima, koji su veličanstvenim ambijentom na tribinama podržali projekat „evropske Vojvodine“.
U oba slučaja, svako je bio u pravu. Niko nije pogrešno cenio odnos vrednosti srpskog vicešampiona sa slavnim klubovima evropskog pedigrea. Hvale vredan je podatak da je Vojvodina zaista bila ravnopravan takmac i sa Ajaksom pre dve godine, baš kao i sa Ferencvarošem onomad. Međutim, porazno je saznanje da u međuvremenu njen kolektiv ništa nije naučio. Barem ne u segmentu koji se odnosi na samopouzdanje, odnosno na veru u sopstvene mogućnosti, što je neophodan činilac u pripremi svakog sportskog takmičenja, pojedinačnog ili ekipnog, svejedno.
Njeni igrači ni pre ni sada nisu izdržali takmičarski pritisak do kraja, mada su im Božidar Bandović tada i Miroslav Tanjga sada uporno ponavljali da utakmica traje 90 i više minuta. Otuda i negativan rezulatski rasplet u oba slučaja i na isti način, golovima Van den Bumena za pobedu Ajaksa i Bamidelea za trijumf Ferencvaroša. Simpromatično ili ne, tek oba gola koja su odlučila pobednika, onaj na „Johan Krojf“ areni i ovaj na „Karađorđu“, postignuta su u 86. minutu dveju utakmica, dve godine udaljenih, a toliko sličnih.
