Najviše odlikovanje Eparhije budimljansko-nikšićke MITROPOLIT METODIJE URUČIO ORDEN SVETOG GEORGIJA NOVINARU VLADIMIRU VUKOVIĆU: Naš brat je izabrao usku stazu, poneo je svoj krst pravde

Uručujući najviše odlikovanje Eparhije budimljansko-nikšićke uglednom srpskom novinaru i publicisti, Visokopreosvećeni Mitropolit g. Metodije je poručio:

Svaka zajednica, koja želi da ostane dostojna svog imena, dužna je da prepozna i javno potvrdi one vrednosti na kojima počiva njen duhovni i moralni poredak. Orden Svetog Georgija koji se danas dodeljuje novinaru i publicisti Vladimiru Vukoviću nije priznanje za uspeh po merilima ovog sveta, već priznanje za njegovo časno i dosledno opredeljenje koje je temelj svakog slobodnog i odgovornog društva – vernost istini.

U hrišćanskom predanju čovek je pozvan da služi Istini. Hristos ne kaže: „Ja vam donosim istinu“, nego veli: „Ja sam Put, Istina i Život.“ Istina nije vlasništvo nijednog čoveka, ona nije sredstvo kojim se služimo da bismo potvrdili sebe i koje koristimo po potrebi u određene svrhe, a ponajmanje je oružje kojim pobeđujemo druge. Istina, na koju smo svi pozvani, jeste mera čoveka. Nije čovek mera, a ponajmanje je mera istine.

Iz takvog shvatanja proizlazi i hrišćansko razumevanje svedočenja. Svedok nije onaj koji tvrdi da je nepogrešiv, svedok je onaj koji ostaje veran istini i onda kada takva vernost zahteva ličnu žrtvu. Upravo zato je u jeziku rane Crkve reč svedok vremenom postala i naziv za mučenika. Ne zato što je stradanje cilj hrišćanskog života, već zato što je biti istrajan u istini u palom svetu oduvek značilo primiti ranu. I ta je živa rana orden, živo svedočanstvo da u čoveku svetli istinoljubivi duh koji je kroz vekove krasio hrišćanske vitezove – od Svetog Đorđa i Svetog kneza Lazara do Svetih srpskih novomučenika.

U svetu koji često bira široki put privida i udobne laži, naš brat Vladimir je izabrao usku stazu, poneo je svoj krst pravde radi, ispunivši jednu od najtežih i najuzvišenijih zapovesti – postao je svedok Istine. Primio je udarce, klevete i progon, ali je sačuvao ono najdragocenije: obraz pred ljudima i dušu pred Bogom. On nije jurišao mačem na kule i gradove, već perom na široko rasprostranjene bedeme obmane koja preti da oburva u večni pogibao narod srpski. I kada govorimo o viteškom duhu ovog svedoka Istine mi ne govorimo o zemaljskoj slavi, niti o oružju koje se skuje ljudskom rukom, već govorimo o istinskom, hrišćanskom viteštvu koje je opisao Sveti apostol Pavle – o opasivanju bedara istinom i oblačenju u oklop pravde.

Istorija ljudske civilizacije iznova i iznova potvrđuje da je odnos prema Istini jedno od temeljnih moralnih pitanja svakog vremena. Savremeni svet prepoznaje to u ličnostima kao što su Džulijan Asanž i Edvard Snouden i pominje ih danas s razlogom. Oni su ušli u arenu sa sistemskim zlom upravo kroz svesno prihvatanje sopstvenog „raspeća“ kako bi čovečanstvo dobilo šansu za buđenje. Simbolika njihove borbe je hristolika i leži u modernom mitu o pojedincu koji žrtvuje sopstveni život radi spasenja kolektivne svesti čovečanstva i njihovog ličnog izbora da se istina ne proda ili zloupotrebi, već da se besplatno i trajno pokloni celom svetu.

Svako društvo može napredovati u nauci, tehnologiji ili ekonomiji, ali bez ljudi koji su spremni da istinu stave ispred sopstvenog interesa ono postepeno gubi svoj moralni temelj. Poverenje među ljudima, poverenje u ustanove i mogućnost pravednog poretka počivaju upravo na uverenju da postoje ličnosti koje neće promeniti svoj iskaz onda kada to od njih zatraže sila, korist ili strah. Zbog toga je svedočenje istine jedno od najvećih javnih dobara koje jedan pojedinac može ostaviti svojoj zajednici.

Ovim časnim ordenom Svetog Georgija prvog stepena, koji danas dodeljujemo Vladimiru Vukoviću, potvrđujemo načelo da istina ostaje vrednost koja ne sme biti podređena interesu, ma koliko taj interes bio moćan ili privremeno uspešan. Zato ovaj orden nije samo priznanje jednom čoveku, ona je i svedočanstvo o vrednostima zajednice koja orden dodeljuje. Ovim činom i mi ispovedamo da istina nije vredna zato što pobeđuje, ona pobeđuje zato što je istina.

Istorija je mnogo puta pokazala da su mnoge sile svog vremena izgledale nepobedive, ali je pokazala i nešto drugo, da nijedna prolazna moć nije uspela da trajno nadvlada istinu. Za hrišćanina to nije istorijski optimizam, nego izraz vere. Istina nije ideja koja se menja sa vremenom, niti zaključak koji zavisi od većine. Ona je Ličnost i Onaj koji je rekao: „Ja sam Put, Istina i Život“ ostaje konačno merilo svakog čoveka, svake vlasti i svake istorije.

Zloduh laži koji danas prividno trijumfuje i gospodari svetom podseća na tminu koja je obuzela zemlju na Veliki petak. U tim trenucima čini se da laž pobeđuje, da je Pravda zatrta i da je mrak večan, ali istorija spasenja nas uči da iza svakog Velikog petka dolazi Vaskrsenje i poslednju reč neće imati ni pobednici, ni moćnici, ni hroničari vremena, nego Gospod. Neće istorija suditi Istini, Istina će suditi istoriji i gde nas zatekne u tome će nam suditi.

„Poznaćete istinu i istina će vas osloboditi“, rekao je Gospod. Što je čovek bliži Hristu, to je slobodniji, jer je Hristos Istina koja oslobađa. Tu slobodu ne daje svet, niti je svet može oduzeti. To je sloboda od robovanja laži, grehu i zabludama, sloboda da čovek živi u istini, ljubavi i vernosti Bogu.

Dragi brate, upravo si tu slobodu svojim delom posvedočio i u ime svih nas koji ljubeći Hrista ljubimo slobodu i istinu, prinosimo ti zahvalnost i orden Svetog Georgija, moleći se Gospodu da ti podari duhovnu snagu i zakrili te svojom desnicom. Hvala ti što neumorno i hrabro razgoniš medijsku tamu i neka tvoj viteški podvig ostane upisan ne samo u našim srcima, već i u Knjizi Života. Na mnogaja i blagaja ljeta!

Zahvaljujući na visokom priznanju g. Vladimir Vuković je naglasio da orden Svetog Georgija, koji za njega predstavlja izuzetnu čast i duboku obavezu, prima svestan da crkveno priznanje čoveka ne  uzdiže iznad drugih, već ga postavlja pred stroži sud sopstvene savesti:

Orden nije samo potvrda učinjenog, već poziv na još veću odgovornost pred Bogom, Crkvom, narodom i vremenom u kojem živimo. Posebno snagu ovom činu daje činjenica da je Sveti velikomučenik Georgije zaštitnik doma porodice Vuković. Stoga ime ovog ordena za mene nije samo veliki hrišćanski simbol, već deo najdubljeg duhovnog nasleđa koje sam primio od svojih predaka. Sveti Georgije nas uči da istinska pobeda nije pobeda sile nad slabijim, već pobeda vere nad strahom, savesti nad prinudom i istine nad lažima.

Veliki deo svog života sam proveo u svetu javne reči. Zato znam da reč može biti sredstvo prosvećivanja, sabiranja i odbrane ljudskog dostojanstva, ali i sredstvo obmane, podela i poniženja. Reč bez odgovornosti postaje buka. Istina bez ljubavi može postati surovost, a ljubav bez istine slabost. Samo kada su ljubav i istina sjedinjene javna reč prestaje da bude sredstvo lične važnosti i postaje istinsko služenje. Pozvani smo da govorimo ono što smatramo istinitim i pravednim, čak i kada to nosi cenu. Ali smo dužni da to činimo bez mržnje i prezira, jer hrišćanska istine ne služi poniženju čoveka, već njegovom preobražaju – poručio je g. Vuković i zaključio:

Ovo odlikovanje doživljavam kao priznanje svima sa kojima sam delio nastojanje da se sačuvaju srpsko ime, srpski jezik, ćirilično pismo, srpska kultura i duhovnost. Pripadnost svome narodu ne znači neprijateljstvo prema drugome, već dužnost da sačuvamo ono što nam je povereno i da ga neokrnjeno predamo onima koji dolaze posle nas.