PREVARANTI NE BIRAJU ŽRTVE Evo ko najčešće u Srbiji naseda na LAŽNE PORUKE i ostaje BEZ NOVCA
Prevare putem SMS poruka i aplikacija za dopisivanje više nisu pojedinačni incidenti, već ozbiljan ekonomski problem koji pogađa milione ljudi širom sveta.
Novo istraživanje kompanije „Kasperski“ pokazuje da građani Srbije u proseku izgube 425 evra svaki put kada postanu žrtve ovakve prevare, dok bi ukupna globalna šteta mogla da premaši 173 milijarde evra.
Istraživanje ukazuje da organizovane kriminalne grupe sve češće koriste ekonomsku neizvesnost, rast troškova života i finansijske probleme građana kako bi ih navele da uplate novac ili otkriju poverljive podatke putem lažnih poruka.
Svaka prevara građane Srbije u proseku košta 425 evra
Prema podacima kompanije „Kasperski“, prosečan gubitak po žrtvi u Srbiji iznosi 425 evra, što je nešto manje od svetskog proseka od 638 evra, ali i dalje predstavlja značajan udar na kućni budžet.
Situacija je još teža za deo građana. Čak 13,3 odsto žrtava u Srbiji izgubilo je više od 1.175 evra, što za mnoge predstavlja nekoliko mesečnih plata.
Ako bi samo deset odsto od oko tri milijarde korisnika aplikacija za razmenu poruka širom sveta postalo žrtva prevare, ukupna šteta premašila bi 173 milijarde evra.
Većina prevara nikada nije prijavljena
Jedan od najvećih problema je to što veliki broj prevara ostaje van zvanične statistike.
U Srbiji samo 20,4 odsto prevarenih slučaj prijavi policiji, dok 24,4 odsto o tome obavesti svoju banku.
Na globalnom nivou situacija je slična – svega četvrtina žrtava obraća se policiji, a još manji broj banci, što ukazuje da je stvarni obim finansijske štete verovatno mnogo veći.
Najčešće prevare u Srbiji
Istraživanje pokazuje da su u Srbiji najzastupljenije:
investicione prevare (41,2 odsto),
lažne poruke o dostavi pošiljke (39,2 odsto),
lažno predstavljanje poznatih kompanija i brendova (33,2 odsto).
Prevaranti koriste poruke koje izgledaju potpuno verodostojno, stvarajući osećaj hitnosti ili poverenja kako bi naveli korisnike da kliknu na link, unesu podatke sa platne kartice ili izvrše uplatu.
Građani su sve češće na meti
Više od polovine svih prevara obuhvaćenih istraživanjem dogodilo se u poslednjih pet meseci, dok je čak 28 odsto ispitanika bilo meta prevaranata tri ili više puta.
Prema rečima Rada Furtule, presejls menadžera kompanije „Kasperski“ za Zapadni Balkan, prevare putem poruka postale su visoko organizovan oblik kriminala.
– Prevare putem poruka neprimetno izvlače novac iz domaćinstava koja su već pod ozbiljnim finansijskim pritiskom. Organizovane kriminalne grupe danas deluju velikom brzinom i preko gotovo svih komunikacionih kanala – rekao je Furtula.
Stručnjaci upozoravaju da žrtve nisu samo stariji građani. Istraživanje pokazuje da su gotovo podjednako pogođeni pripadnici generacije Z, milenijalci i generacije Iks, pri čemu su milenijalci najčešće meta investicionih prevara i ponuda za navodnu brzu zaradu.
Kako se zaštititi?
Stručnjaci savetuju građanima da ne otvaraju linkove iz sumnjivih poruka niti da dele lične ili bankarske podatke bez prethodne provere.
Svaku poruku koja traži hitnu uplatu ili ažuriranje podataka trebalo bi proveriti preko zvaničnih kanala kompanije ili banke.
Takođe se preporučuje korišćenje bezbednosnih programa koji prepoznaju fišing napade, redovno ažuriranje uređaja, korišćenje menadžera lozinki i edukacija svih članova porodice o najčešćim oblicima internet prevara.
