LETNJE IZBORNE DILEME Uvod u burnu predizbornu jesen, potpredsednik VST analizira moguće opcije vlasti EVO ŠTA KAŽU PARAGRAFI USTAVA I IZBORNOG ZAKONA
Naš ustavni i zakonski okvir dozvoljavaju da predsednički i parlamentarni izbori budu održani istovremeno, takođe ne postoji ni prepreka da iz trenutnog saziva Narodne skupštine proizađe neka nova Vlada, sa novim primijerom, rekao je ustavni pravnik, potpredsednik Visokog saveta tužilaštva dr Miroslav Đorđević i dodao da je sasvim legalno da aktivni predsednik bude kandidat na izbornoj listi za buduće vanredne parlamentarne izbore.
Političko je pitanje šta će političke elite smatrati za najcelishodnije, a izvesno je da nas čeka jesen bogata političkim i ustavnopravnim sadržajima, ocenio je dr Đorđević.
U autorskom tekstu za Tanjug dr Miroslav Đorđević je rekao:
Sudeći po svemu - građani Republike Srbije će ove jeseni imati priliku da izađu na izbore. Da li ćemo istovremeno imati i predsedničke i parlamentarne izbore? Da li postoje prepreke za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i ukoliko se oni raspišu, da li aktivni predsednik Republike može biti kandidat na izbornoj listi? Kakva su, u kontekstu čitave, složene izborne kombinatorike o kojoj se u javnosti već uzavrelo priča, ograničenja koja postavlja naš Ustav i relevantni zakoni?
Pitanja je mnogo, ali je, na sreću, naš ustavni i zakonski okvir u ovom domenu prilično jasan i ne ostavlja mnogo prostora za različita "kreativna" tumačenja.
Po slovu Ustava do vanrednih parlamentarnih izbora (između ostalog) može doći ukoliko predsednik Republike na obrazloženi predlog predsednika Vlade ukazom raspusti Narodnu skupštinu. Međutim, našim najvišim pravnim aktom je takođe propisano da se to ne može učiniti ukoliko je "podnet predlog da se Vladi izglasa nepoverenje", što je trenutno upravo slučaj, jer je još u februaru grupa opozicionih poslanika podnela upravo ovakav predlog.
Odlučivanje o ovom predlogu, očekuje se naredne nedelje. Kako je reč o predlogu koji je potekao od opozicije, malo je verovatno da će vladajuća koalicija takav predlog podržati, jer bi to predstavljalo svojevrsno priznanje "da Vlada nije dobro radila".
No, ukoliko predlog o izglasavanju nepoverenja Vladi ne bude izglasan, otklonjena je ustavna prepreka da Vlada sama svoj mandat okonča, ne "prisilno" (kako je to slučaj kod izglasavanja nepoverenja), već politički svojevoljno, u sadejstvu sa predsednikom Republike.
U javnosti se spekulisalo o tome da li bi, u ovom scenariju, predsednik Republike mogao da bude kandidat na budućim parlamentarnim izborima. Drugim rečima, da li bi na primer mogao da bude nosilac izborne liste?
Važeća rešenja su po ovom pitanju sasvim jasna. Ukoliko po raspisivanju izbora on podnese ostavku na funkciju predsednika Republike, belodano je jasno da to ne može predstavljati problem, jer momentom ostavke (preciznije: prispeća ostavke u Narodnu skupštinu) njemu svaka funkcija prestaje (ne postoji "tehnički mandat" predsednika Republike). Takođe, čak i ako do održavanja parlamentarnih izbora predsednik Republike ostavku ne podnese, on takođe po važećim ustavnim i zakonskim rešenjima ima puno pravo da se nađe na izbornoj listi. Do nespojivosti funkcija (inkompatibiliteta) bi došlo tek u slučaju da lista na kojoj se nalazi osvoji mandate, pa njegov mandat bude potvrđen u Narodnoj skupštini. Tada bi on morao da se odluči - da zadrži postojeću, ili prihvati novu funkciju. Sve drugo bi predstavljalo eklatantno kršenje ustavne garancije njegovog pasivnog biračkog prava - prava "da se bude biran".
Deo javnosti prilikom razmatranja ovog pitanja pravi pogrešnu paralelu sa ustavnim i političkim životom Republike Hrvatske, u kojoj je sadašnjem (i tadašnjem) predsedniku Zoranu Milanoviću Ustavni sud ove zemlje 2024. godine zabranio da se kandiduje na parlamentarnim izborima zbog postojanja inkompatibiliteta.
Ne sme se zaboraviti da se u ovom aspektu srpski i hrvatski ustavni okvir razlikuju u jednoj značajnoj pojedinosti - sam Ustav Hrvatske predviđa predsednika Republike isključivo kao nestranačku ličnost. Štaviše, kandidat koji na predsedničkim izborima pobedi mora Saboru podneti dokaz da nije (više) član političke stranke.
U Srbiji sa druge strane, ustavni i zakonski okvir dozvoljavaju predsedniku da bude član političke stranke, što su svi srpski predsednici od ponovnog uvođenja višestranačja 1990. godine i bili (mada je Tomislav Nikolić svoje članstvo "zamrznuo"). Predsednik ne sme, po slovu Ustava, "obavljati drugu javnu funkciju", a Zakon o sprečavanju korupcije navodi šta sve javna funkcija podrazumeva, ne normirajući pod ovim pojmom članstvo u političkoj stranci, pa čak ni lidersku poziciju u partiji, o čemu je u javnosti ranije takođe bilo nedoumica.
Priroda same pozicije i uloge predsednika je tako u Srbiji i Hrvatskoj različita, pa je pravljenje analogije u ovom smislu pogrešno.
Da li je takvo srpsko rešenje dobro i da li možda u budućnosti (de lege ferenda) treba razmisliti o njegovoj promeni, posebno je pitanje o kojem se može ekstenzivno debatovati. Svaka ustavna opcija, pa i ova, ima svoje prednosti i mane. Ono što je jasno je da, po važećim propisima, inkompatibilitet u ovoj stvari van svake sumnje ne postoji.
Srpsko rešenje na ovaj način daje primat i ostvarivanju pasivnog biračkog prava, kao ljudskog/građanskog i političkog prava prve generacije. Ovome u prilog ide i činjenica da sama kandidatura sama po sebi ne predstavlja ništa do jedan potencijal. A ukoliko se taj potencijal ostvari, u konkretnom slučaju - osvoji mandat, onda zaista nastaje nespojivost funkcija koja vodi konfuziji vlasti i sukobu interesa u širem smislu, a koja se u konačnici razrešava u skladu sa nespornim, važećim zakonskim rešenjima u ovom domenu.
Ustavnopravno posmatrano, nosiocima vlasti na raspolaganju stoji široka lepeza ustavnih mogućnosti za raspisivanje predsedničkih i parlamentarnih izbora, te eventualno formiranje nove Vlade.
Ne postoji ustavna ili zakonska prepreka da predsednički i parlamentarni izbori budu održani istovremeno. Oni mogu, ali ne moraju biti održani istovremeno. Takođe ne postoji prepreka da iz trenutnog saziva Narodne skupštine proizađe neka nova Vlada, sa novim primijerom.
Naš ustavni i zakonski okvir to dozvoljavaju, a političko je pitanje šta će političke elite smatrati za najcelishodnije. Takođe je, dakle, sasvim legalno da aktivni predsednik bude kandidat na izbornoj listi za buduće vanredne parlamentarne izbore.
Šta će se od svih ovih mogućnosti na kraju i realizovati, ostaje da se vidi, ali je svakako izvesno da nas čeka jesen bogata političkim i ustavnopravnim sadržajima.