NISU GRČKA NI ITALIJA Ove zemlje imaju najzaduženija domaćinstva u Evropi, NEĆETE VEROVATI KO DRŽI EVROPSKI REKORD
Iako se često smatra da su zemlje južne Evrope prezadužene, najnoviji podaci pokazuju potpuno drugačiju sliku. Prema statistici Eurostata, najveći dug domaćinstava beleže bogatije zemlje severne i zapadne Evrope.
Tokom 2025. godine dug domaćinstava u Evropskoj uniji iznosio je 49,4 odsto BDP-a, dok je u evrozoni bio 50,7 odsto. Ovaj pokazatelj već nekoliko godina opada, nakon što je 2020. premašivao 60 odsto.
Dug domaćinstava obuhvata stambene kredite, potrošačke zajmove i druge oblike zaduživanja građana. Izražavanje duga kao procenta bruto domaćeg proizvoda omogućava poređenje država različite veličine i pokazuje koliki je nivo zaduženosti u odnosu na snagu njihove ekonomije.
Stručnjaci ističu da visok dug ne mora nužno da bude problem, jer razvijena tržišta nekretnina i povoljni uslovi kreditiranja često podstiču građane da se više zadužuju. Ipak, Evropska komisija smatra da nivo iznad 55 odsto BDP-a može predstavljati rizik za ekonomsku stabilnost, posebno u periodima finansijskih kriza.
Sever Evrope prednjači po zaduženosti
Najveće iznenađenje predstavlja činjenica da se sedam država sa dugom domaćinstava većim od 55 odsto BDP-a nalazi upravo u severnoj ili zapadnoj Evropi.
Nasuprot tome, zemlje juga Evrope, koje su godinama bile povezivane sa dužničkim krizama, imaju znatno manje zadužena domaćinstva. Tako dug domaćinstava u Italiji iznosi 35,9 odsto BDP-a, u Grčkoj 38 odsto, a u Španiji 42,9 odsto, što je ispod proseka Evropske unije.
Deset evropskih zemalja sa najzaduženijim domaćinstvima:
- Holandija - 93,5% BDP-a
- Danska - 84,1%
- Švedska - 82,3%
- Finska - 62,9%
- Luksemburg - 60,5%
- Francuska - 59,5%
- Belgija - 56,4%
- Kipar - 54,2%
- Portugal - 53,9%
- Nemačka - 49%
U većini ovih zemalja najveći deo duga odnosi se na stambene kredite, a visok nivo zaduženosti povezan je sa razvijenim tržištem nekretnina, povoljnim uslovima finansiranja i visokim životnim standardom.
Istovremeno, mnoge od ovih država imaju i značajnu finansijsku imovinu i penzione fondove, što ublažava rizike koje nosi velika zaduženost domaćinstava. Ipak, stručnjaci upozoravaju da rast kamatnih stopa može dodatno opteretiti građane koji otplaćuju kredite sa promenljivom kamatom.
