Gasite firmu? EVO KOME PRIPADA NOVAC KOJI OSTANE NA RAČUNU POSLE LIKVIDACIJE
Zatvaranje firme ne završava se onog trenutka kada vlasnik donese odluku o prestanku rada.
Naprotiv, tek tada počinje postupak likvidacije, koji podrazumeva niz administrativnih, poreskih i finansijskih obaveza koje moraju biti ispunjene da bi preduzeće bilo trajno obrisano iz registra.
Prema rečima poreskog savetnika Jovana Pavlovića, prvi korak je donošenje odluke o prestanku rada, nakon čega Agencija za privredne registre (APR) registruje početak likvidacije, a nazivu firme dodaje se oznaka „u likvidaciji“.
Redovan postupak likvidacije društva sa ograničenom odgovornošću u Srbiji traje najmanje oko 120 dana. Za to vreme firma ne može da sklapa nove poslove, već se bavi isključivo naplatom potraživanja, izmirenjem dugova i raspodelom preostale imovine.
Po prijemu rešenja APR-a, računovođa priprema vanredne finansijske izveštaje i poreski bilans za period do otvaranja likvidacije. Ukoliko je firma ostvarila oporezivu dobit, porez mora biti plaćen pre podnošenja poreske prijave. Od početka likvidacije prestaje i obaveza plaćanja mesečnih akontacija poreza na dobit, kao i članarine Privrednoj komori Srbije.
Tokom likvidacije direktora zamenjuje likvidacioni upravnik, koji je u praksi najčešće ista osoba, ali sa drugačijim ovlašćenjima. Za svoj rad prima naknadu, na koju se obračunavaju porezi i doprinosi.
Firma i tokom postupka može da naplaćuje potraživanja, prodaje imovinu i izmiruje obaveze, ali ne sme da ugovara nove poslove. Istovremeno nastavlja da plaća zakup poslovnog prostora, komunalne troškove, usluge advokata i računovođe, kao i sve druge obaveze koje nastanu tokom likvidacije.
Posebnu pažnju treba obratiti na pozajmice koje su osnivači eventualno dali firmi. One moraju biti izmirene ili pretvorene u kapital pre okončanja postupka.
Nakon što se podnesu sve poreske prijave i izmire obaveze, pribavljaju se potvrde Poreske uprave i lokalne samouprave da firma nema dugovanja. Tek nakon toga APR donosi rešenje o brisanju preduzeća iz registra.
Ukoliko posle izmirenja svih obaveza na računu firme ostane novac ili druga imovina, ta sredstva predstavljaju likvidacioni ostatak i pripadaju osnivačima. Međutim, deo koji premašuje vrednost njihovog osnivačkog uloga tretira se kao dividenda, pa se na njega plaća porez od 15 odsto. Ako je iznos koji osnivač dobija manji od vrednosti upisanog kapitala, ova poreska obaveza ne postoji.
Pored svih administrativnih procedura, vlasnici firmi treba da računaju i na troškove likvidacionog postupka, koji uključuju naknadu za rad likvidacionog upravnika, troškove računovodstva, zakupa poslovnog prostora, bankarske provizije, registracione takse i pribavljanje neophodnih uverenja.
