FUDBALERI VOJVODINE, PO VEĆ VIĐENOM SCENARIJU, MINUSOM ZAPOČELI TAKO I ZAVRŠILI UTAKMICU: Sve je isto, samo njega nema
Da ne beše Rosića na golu...
Tako su, po pravilu, započinjale analize učinka Vojvodininih fudbalera u utakmicama evropskih kvalifikacija ovog leta. Da ne beše Rosića na golu... Tako se i zajednički imenilac svih analiza derbija sa Crvenom zvezdom u drugom kolu Superlige Srbije svodi se na velemajstorski učinak reprezentativnog Vošinog čuvara mreže Dragana Rosića. Čudesnim refleksima i intervencijama za golmanske udžbenike sprečavao je Duartea, Ivanića, Šarića i ostale Zvezdine igrače da pogode njegovu mrežu, svodeći tako poraz na podnošljivih 3:1 u korist domaćina.
Činjenica da je Rosić, uprkos tri primljena gola na „Mitiću“, proglašen za najboljeg igrača derbija govori dovoljno. Osim o njegovim golmanskim vrednostima, svedoči i o odnosu vrednosti na terenu dveju ekipa, ali i o vrednostima poslednje linije Vošine odbrane ispod nivoa kluba koji stremi visokom plasmanu. Sve je isto, samo Tanjge nema...
– Imam utisak da smo u prvom poluvremenu igrali malo bojažljivo i da nismo bili na nivou na kom možemo da budemo – rekao je Predrag Kandić, član Tanjginog stručnog štaba koji je predvodio kolektiv u derbiju. - Posle primljenog gola imali smo neke situacije iz kojih smo mogli da ih ugrozimo, ali nismo uspeli. Drugo poluvreme bilo je u nekom balansu, egalu, to je prvi utisak. Možda će biti drugačije kada pogledamo još jednom utakmicu. Bitno da smo bili do kraja u utakmici i ostaje žal što smo primili taj treći gol.
Treći gol Vojvodina je primila u poslednjem minutu trominutnog intervala nadoknade vremena. Prva dva primila je pre nego što su njeni igrači shvatili da je utakmica počela. Sve je isto... Samo što ovoga puta niko nije pominjao ni fokus ni koncentraciju. Odsustvo koncentracije postala je podrazumevana kategorija u sudaru različitih raspoloženja:dva vicešampionska zvanja u prethodnoj sezoni s jedne strane i rezultatima prelaznog roka s druge, posle čega u kolektivu enormno plaćenih zvezda i zvezdica ništa više nije kao pre.
L. Bakmaz
