Vozi kvad i brine o manastirskoj ekonomiji
Na „HARLIJU“ se iz svetskih metropola DOVEZLA U MANASTIR KOD RUDNIKA Ana je bila profesionalna teniserka, a onda se ZAMONAŠILA: Slava Bogu, uživam (VIDEO)
Na severnim obroncima planine Rudnik, u tišini i miru manastira Blagoveštenje rudničko, krije se jedna od najfascinantnijih životnih priča.
Nekada je obilazila svetske metropole, a danas brine o manastirskoj ekonomiji, vozi kvad i živi u dubokoj veri.
Pre nego što je obukla monašku rizu i, deset godina pre dolaska u ovu svetinju, postala monahinja, Anin život bio je usko vezan za profesionalni tenis.
Živela sam svuda. Poslednje mesto u kojem sam živela bio je Beograd, gde sam provela pet godina pre nego što sam došla ovde. Pre toga živela sam u Vankuveru, pa u Čikagu, zatim na Kipru – sve je bilo vezano za tenis – svedoči ova neobična monahinja o svom neverovatnom životnom putu.
Na motoru u drugi život
Njen prelazak iz užurbanog svetovnog života u manastirski mir bio je sve samo ne običan. U ovu svetinju stigla je kao iskušenica, i to ni manje ni više nego na belom Harli Dejvidsonu. Da neko u manastir dođe na motoru, a potom odluči da se zamonaši, prava je retkost i gotovo apsolutni kuriozitet. Ipak, ona na to samo kratko i skromno kaže: "Čudni su putevi Gospodnji."
Ipak, luksuzni dvotočkaš nije dugo ostao u manastiru. Na pitanje šta se dogodilo sa Harlijem, sestra kroz osmeh otkriva da su prednost dobile praktične potrebe manastirske svakodnevice.
Prodali smo ga i kupili kvad, jer nam više odgovara i mnogo više znači u svakodnevnim poslovima – kaže kroz osmeh za BalkanTrip TV.
Od teniskih terena do organske poljoprivrede
Danas ova vredna monahinja uživa u svom novom životu, ispunjenom radom i zahvalnošću Bogu. Nekadašnji život između svetskih metropola i teniskih terena zamenila je organskom proizvodnjom – posvećena je radu u plastenicima i brizi o životinjama.
Kako sama objašnjava, krave tokom leta borave na ispaši, dok zimi jedu seno. Ovce, s druge strane, imaju posebnu ulogu – služe kao "prirodni trimeri", jer pasu travu i tako olakšavaju posao sestrinstvu.
Nikad čovek ne zna kuda će ga život odvesti... Slava Bogu, uživam – zaključuje ova hrabra žena, čija životna priča svedoči da se istinski mir često pronađe upravo tamo gde ga najmanje očekujemo, piše Žena Blic.
