Letovanje iz pakla može početi pre puta: Sajber prevaranti vrebaju turiste na svakom koraku - oni ne idu na odmor
Kada se govori o prevarama tokom sezone putovanja, najčešće se pomisli na turističke agencije koje nisu ispunile očekivanja, loš smeštaj ili dvostruko rezervisanu sobu.
Ipak, mnogo veće opasnosti vrebaju u digitalnom svetu, i to pre nego što putnik uopšte krene na odmor.
Lažne stranice za rezervacije, fišing poruke, zlonamerne aplikacije i ponude koje izgledaju kao da dolaze od poznatih avio-kompanija i turističkih platformi mogu dovesti ne samo do gubitka rezervacije već i do krađe novca i bankovnih podataka.
Putnici se danas u gotovo svim fazama putovanja oslanjaju na digitalne platforme – od kupovine avionskih karata i rezervisanja smeštaja do naručivanja prevoza i plaćanja izleta. Upravo zato sve češće postaju meta sajber kriminalaca.
262.663 pokušaja sajber napada zabeležena su pod maskom poznatih turističkih i transportnih brendova
Kompanija Kasperski zabeležila je od drugog kvartala 2025. do prvog kvartala 2026. godine 262.663 pokušaja napada koji su se širili pod maskom poznatih transportnih i turističkih brendova. Najčešće su zloupotrebljavana imena Emirejtsa, Ubera, Blablakara, Ekspedije, Bolta, Katar ervejza, Er Fransa, Lufthanze, Turkiš erlajnsa, Vizera, Skajskenera i Rajanera. Najviše napada bilo je predstavljeno kao sadržaj kompanije Emirejts (61 odsto), dok je Uber bio na drugom mestu sa 37 odsto.
Najčešća pretnja bili su trojanci, posebno bankarski, namenjeni krađi podataka za pristup bankovnim računima, platnim karticama i servisima za plaćanje.
Lažni Rajaner nudio nadoknadu
Jedna od otkrivenih prevara koristila je ime avio-kompanije Rajaner. Korisnicima je stizala poruka da imaju pravo na povraćaj novca za let, ali su prethodno morali da unesu podatke za pristup nalogu ili uplate simboličnu „naknadu za obradu“.
Da bi ih naveli na brzu reakciju, prevaranti su prikazivali odbrojavanje i tvrdili da ponuda ističe za nekoliko sekundi. Upravo takav vremenski pritisak jedan je od najpouzdanijih znakova prevare, jer legitimne avio-kompanije ne traže hitnu uplatu kako bi obradile povraćaj novca.
Opasnost postoji i na platformama za rezervaciju smeštaja. Kasperski je zabeležio 5.414 pokušaja napada povezanih sa Bukingom, Tripadvajzerom, Agodom, Erbienbijem i Viatorom. Nalozi na tim servisima sadrže lične podatke, informacije o plaćanju i istoriju putovanja, što ih čini privlačnom metom.
U jednoj od prevara napadači su napravili gotovo identičnu kopiju stranice Booking.com. Korisnici su unosili lične podatke i podatke sa platne kartice, uvereni da rezervišu smeštaj. Potvrda nikada nije stigla, rezervacija nije postojala, a novac je završio kod prevaranata.
Žrtve su često saznavale da su prevarene tek po dolasku na odredište, kada bi ustanovile da njihova rezervacija uopšte ne postoji.
– Turistički brendovi nalaze se na preseku poverenja, hitnosti i finansijskih transakcija, što ih čini idealnom metom sajber-kriminalaca. Putnici često žure i lakše kliknu na ponudu koja deluje povoljno ili na obaveštenje o problemu sa nalogom – kaže Jevgenij Kuskov, vodeći istraživač za bezbednost u kompaniji Kasperski.
Mnoge žrtve shvatile su da su prevarene tek po dolasku na odredište, kada su saznale da njihova rezervacija ne postoji
Stručnjaci savetuju da se rezervacije obavljaju isključivo preko zvaničnih sajtova i aplikacija, kao i da se internet adrese ukucavaju ručno, a ne preko linkova dobijenih imejlom, SMS-om, društvenim mrežama ili QR kodovima.
Poseban oprez potreban je kod ponuda koje traže hitnu reakciju ili obećavaju neverovatno niske cene. Poruke poput „last minute“, „ponuda ističe za nekoliko minuta“ ili „ostalo je još samo jedno mesto“ najčešće imaju za cilj da korisnik reaguje impulsivno.
Preporučuje se i korišćenje različitih lozinki, uključivanje dvofaktorske autentifikacije, preuzimanje aplikacija isključivo iz zvaničnih prodavnica i redovna provera bankovnih izvoda nakon rezervacije. Ako je ponuda neuobičajeno povoljna, vredi zastati i proveriti da li je zaista stvarna.