Počela međunarodna konferencija o istorijskim gradovima

Sremskim Karlovcima. Više od stotinu učesnika tog međunarodnog skupa iz Srbije i Mađarske, Finske, s Kipra, iz Francuske, Italije i Poljske  i danas razmatra teme u vezi s istorijskim gradovima, kao što su planska i pravna regulativa, teorijska i praktična rešenja problema u očuvanju i zaštiti istorijskih gradova, kulturni predeo, podizanje nivoa kulturnog turizma, upravljanje kulturnim dobrima te potencijali i mogućnosti istorijskih gradova u razvojnim projektima.

Kako je istakla arhitekta Svetlana Bakić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je jedan od organizatora konferencije, taj naučni skup iz godine u godinu napreduje, što se vidi po daleko većem broju učesnika i uglednih uvodničara iz više evropskih zemlja.         

– Konferencija je proširila i polje svog interesovanja na kulturni predeo i upravljanje kulturnim dobrima – kazala je Svetlana Bakić. – Podignut je i naučni nivo konferencije, uvođenjem naučnih ustanova kao što su Arhitektonski fakultet u Beogradu i Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije. Sam pojam istorijskog grada nadamo se da će proisteći iz svih naših razmatranja i referata, što je i smisao konferencije. Od prošlogodišnjih zaključaka do početka ove konferencije uspeli smo da se izborimo za to da se gradsko jezgro Sremskih Karlovaca proglasi za kulturno-istorijsko-prostornu celinu od izuzetnog značaja, stvarajući time pravnu osnovu za primenu metoda i tehnologije zaštite kulturnog nasleđa.

Po mišljenju zamenika predsednika sremskokarlovačke opštine Rajka Marinkovića, objekti i događaji koji su stvarani tokom vekova u Sremskim Karlovcima daju za pravo da se Karlovci tretiraju kao istorijski grad.

– Ovo je prilika da mi iz lokalne samouprave dođemo do novih saznanja o tome kako očuvati i održati istorijski grad i kako valorizovati vrednosti koje ima – istakao je Marinković. – Dobro je što je konferencija međunarodnog karaktera jer je to prilika da čujemo inostrana iskustva iz te oblasti.

Predavač s Univerziteta u Oulu u Finskoj Petri Vuojala smatra da istorijski gradovi poseduju veliko bogatstvo, koje postaje gotovo opipljivo. Po njegovim rečima, u Finskoj postoji pravna regulativa koja definiše obavezne zadatke i šeme da bi zaštita nasleđa bila održiva.

– Zakoni su veoma važni za zaštitu kulturnog nasleđa – naglasio je Vuojala. – Sada su bolji jer su utemeljeni na vrednostima koji proističu iz sadašnjeg vremena, a ne samo na klasičnim istorijskim vrednostima, što je veoma bitno. 

Koliko je pristup temi istorijskih gradova na ovoj sremskokarlovačkoj konferenciji širok dokaz je i predavanje Hozea Manuela Pagesa Madrigala, koji radi u Italiji na Fakultetu za arhitekturu u Đenovi i dekan je Fakulteta za arhitekturu na Kipru. 

– Najvažnija pitanja nisu samo pravila i tehnički parametri koje ćemo primeniti u istorijskim gradovima nego i kako integrisati društveno učešće u tom procesu – rekao je Madrigal. – Svi tehnički alati koje možemo primeniti u tim gradovima ne znače ništa ako građani aktivno ne učestvuju u tome. Zbog toga se moja intervencija ogleda u tome kako promovisati takav način društvenog učešća, naročito u arhitektonskim školama, gde internet i „Gugl” preuzimaju primat i studenti često nemaju priliku da pipnu građevinu i dotaknu nasleđe.

Organizatori konferencije su, osim sremskokarlovačke opštine i Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, i Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Arhitektonski fakultet u Beogradu, Stalna konferencija gradova i opština i Društvo za negovanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca.     

Učesnike konferencije na početku rada pozdravili su pomoćnik ministra za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu mr Đorđe Milić, pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj Vladimir Pavlov, dok je pokrajinski sekretar za urbanizam dr Slobodan Puzović otvorio skup.

Z. Milosavljević

Karlovci kao kulturni predeo

– Pokrajinska administracija pokušava da pomognemo svim lokalnim samoupravama, pogotovo Sremskim Karlovcima, da čuvaju svoje nasleđe i održivo ga koriste – rekao je Slobodan Puzović na otvaranju konferencije. – U martu je doneta odluku o izradi prostornog plana područja posebne namene kulturnog predela Sremski Karlovci i nadamo se da će taj plan u ubudućnosti biti osnova za očuvanje i unapređenje kulturne, duhovne, istorijske i prirodne baštine tog prostora. Kroz taj plan želimo tu jedinstvenu kulturno-istorijsku i prirodnu baštinu da sagledamo integralno i postavimo koncept čuvanja i održivog korišćenja. Nadam se da će i ova konferencija pomoći da promovišemo Sremske Karlovce i njihove vrednosti na odgovarajući način i da ćemo iz svega toga proizaći zaštita kulturne baštine Sremskih Karlovaca na svetskom nivou.