У предграђу Сомбора гаји тропске љуте папричице од којих бриде уши

СОМБОР: Војвођани генерално, а поготово они са севера, уз наравно неизбежне Лесковчане, сматрају се за највеће љубитеље јако зачињене хране, а надасве љутих делиција, па је нормално да овдашњи пластеници и поља све чешће освану под засадима љуте паприке.
1
Фото: Приватна архива

Донедавно је појам била хоргошка или лесковачка, али дошла је глобализација, па се љубитељи што више сковила, интернационалних јединица које мере љутина у некој намирници, окрећу карипским, тропским папричицама. Таквих не мањка у атару Сомбора и за „пелцере“ се све чешће јављају Давору Демоњи, овдашњим повртарима познатијем као произвођач расада салате, купусњача разних фела и „обичне“ паприке из пластеника, које је засновао са неколико пријатеља.

Велико искуство у гајењу расада паприке, бабура или „ајваруша“ Давор је стекао и захваљујући глобтротерском духу бубњара познатог сомборског бенда „Неозбиљни песимисти“, јер је свој део инвестиције у пластенике и стакленике имања на ободу Сомбора обезбедио зарадом са наступа на крузерима, који крстаре најтоплијим делом атланског и пацифичког океана.

- Све више људи се интересује за егзотичне љуте папричица, а пошто тропски и суптропски делови планете имају идеалне услове за узгој ових супер љутих папричица, морамо им омогућити бар сличне услове за узгој, па их негујемо у грејаном стакленику - каже Давор, према чијим речима свака од тих папричица, поред љутине коју може да издржи само окорели љубитељ „пламена на непцима“, даје и посебну арому. - Сад смо, поред узгоја плодова, ушли и у експерименталну причу креирања тинктура и сосева од папричица, који се све више користе и у нашој гастрономији, а докле ћемо „добацити“, видећемо - вели Демоња, који је склон експериментисању, па је са колегама својевремено започео и производњу сушеног чери парадајза у маслиновом уљу, од које су одустали због превише сложених процедура условљених безбројним српским прописима везаним за стандардизацију усклађену са ЕУ законодавством.

Већ су имена малих црвених, жутих и наранџастих паприка, донетих са топлијих меридијана илустративна, јер од „тајландског змаја“, „нага вајпера“ „тринидад шкорпиона“ или „каролина рипер“ сигурно се не може очекивати слаткасти и непцу угодан укус.

- Па, за разлику од наших љутих паприка, из Хоргоша, Купусине, Бездана или Лесковца, ове са Кариба су 20 до 50 пута љуће, а у нашем пластенику, поред „тајландског змаја“ и „хабанере“, има и оних са више од милион сковила. Уз ограду да можда грешим, пошто се непрестано раде нека укрштања, тзв. „кросеви“, тренутно светски рекорд држи „каролина рипер“ са преко два милиона сковила, мада је, по мом мишљењу, „хабанера“ са својих 200.000- 300.000 сковила више него довољна и за најзагриженијег љубитеља љутог - убеђен је Давор. - Док се код нас паприка сматра за искључиво једногодишњу биљну врсту, на Карибима и тропском појасу најчешће су то вишегодишње биљке, па је и код нас један „змај“ већ четири године у доброј форми, формирао је право дрвенасто стабло, па ако се не омакне да га ухвати ледени ваздух, надам се да ће давати плодове још коју годину.

Фото: Приватна архива

Како каже овај предузетни млад човек, нису Сомборци први, а поготово једини у Србији имају идеју о производњи сосова и тинктура ђаволски љутих папричица, али имају једну од, како се популарно каже, компаративних предности. Објекте који могу да обезбеде све услове за узгој.

- Производња таквих прерађевина је и у нашој земљи одавно прерасла обичан хоби, има у Србији људи који се више него озбиљно баве овим послом, али је прескупо обезбеђивати овакве микроклиматске услове искључиво за узгој суперљутих папричица, па смо се, поред редовне производње расада уобичајених повртарских култура, ми лако укључили и у производњу расада „хабанере“, „тајландског змаја“...- појашњава Давор, којем уз његове колеге не недостаје авантуристичког духа ни када је у питању заштита биља, коју је и студирао на новосадском Пољопривредном факултету.

Наиме, поучен искуством европских земаља, које имају најразвијенију пољопривреду, са једним од овдашњих биолога, екипа са Централе, приградског дела Сомбора, на којем се налази и салаш са њиховим пластеницима и стакленицима, упустила се у експерименталну производњу инсеката-предатора који уништавају друге инсекте штеточине које нападају поврће. - Почели смо огледе са више од 20 врста инсеката, домаћих и јужноамеричких, јер мислимо да је то будућност пољопривреде. Био сам у Холандији и видео уживо начине да се смањи употреба хемије и инсектицида на најмању могућу меру. За спречавање бактериоза већ увелико постоје безопасна, природна средства, што није нека новина ни за наше пољопривреднике, али је нама циљ да се инсектима боримо против инсеката - пун је планова Давор, рокер са јаким ратарским бекграундом.

Милић Миљеновић

Кубрат
08.03.2021 • 13:34
Занимљива репортажа, многи од нас воле љуто и поздрављам напоре Давора да креира нове, домаће сорте паприка. Надам се да веома опрезно приступа, како он тако и министарство пољопривреде које је надам се обавештено, идеји увођења нових 20-так врста инсеката на ово подручје. Опасности могу бити несагледиве ако безбедност није на максималном нивоу.
EUR/RSD 117.5814
Најновије вести