Иако је наводно убиство које је починила Бромфијева посебно апсурдан пример живота који опонаша уметност, то није сасвим неуобичајена појава. Вајс је сакупио најбруталније и застрашујуће примере шта се деси кад се испостави да су писци кримића претворили своју прозу у стварност, понекад опонашајући садржај сопствених дела..
Лиу Јонгбиао
У августу 2017. године, кинески писац Лиу Јонгбиао радио је на књизи кад је ухапшен због четири застарела случаја убиства која су се десила пре више од две деценије. Књига под насловом "Прелепа списатељица која је убијала "наводно је говорила о "списатељици која је убила велик број људи, али су ти случајеви остали нерешени."
Према писању кинеског сајта Sixt Tone, Лиу је ухапшен у својој кући под сумњом да су он и саучесник уплетени у свирепу неуспешну пљачку из 1995. године. Полиција верује да су двојица осумњичених —Лиу, 53, и човек по имену Ванг, 65 — првобитно намеравали да опљачкају госте хостела у граду Хужо, али су током пљачке на крају претукли човека на смрт, јавља Гардијан. Потом су наводно убили власнике и њиховог тринаестогодишњег унука да би то прикрили.
Од тада, случај је био архивиран — све док нови ДНК докази нису одвели полицију право до Луивих врата. Кад су га полицајци ухапсили, он им је наводно рекао: "Чекао сам вас овде све ово време."
Лиуов претпоследњи роман носио је наслов "Грешна тајна". У писму које је Лиу наводно написао својој жени, у ком је признао злочине, он је рекао: "Живeо сам у страху 20 година. Знао сам да ће овај дан једном доћи. Коначно могу да будем слободан од менталног мучења које сам толико дуго трпeо." Лиу је осуђен на смрт у јулу 2018. године.
Блејк Либел
У јуну ове године, писац Блејк Либел осуђен је на доживотну казну затвора због мучења и убиства своје девојке Иане Касијан, "из чијег је тела испуштена сва крв током злочина за који је тужитељка рекла да савршено одговара сценарију графичког романа који је он написао у колаборацији", према писању CBS Лос Ангелеса.
Бет Силверман, тужитељка у овом случају, назвала је брутално мучење и убиство Касијанове почињено 2016. године “пример живота који опонаша уметност”, истакавши да је графички роман Синдром из 2015. године садржао детаљне описе испуштања крви. На насловници дотичне књиге налази се и слика скалпиране лутке бебе, која умногоме подсећа на делове тела који су пронађени на месту злочина, преноси Радио Сарајево.
Ричард Клинкхамер
Те 1992. године, годину дана након нестанка супруге холандског писца кримића Ричарда Клинкхамера, аутор је предао издавачу рукопис романа који је, према писању Гардијана, "био брутално, детаљно истраживање седам начина на које је Клинкхамер мога да убије своју супругу Ханелор. У једном од сценарија изложеном у књизи, он се њеног тела решава тако што га убацује у машину за млевење меса и њиме храни голубове."
Иако је Клинкхамер био главни осумњичени у полицијској истрази поводом нестанка његове супруге, нису могли да наставе с истрагом јер нису пронашли леш. Након што је издавач одбио бруталан и наизглед аутобиографски рукопис холандског писца кримића зато што је превише суров, у холандској андергроунд штампи почели су да ничу одломци из тог дела. Тада је он постао нека врста славне личности из књижевних кругова, појављујући се као гост у бројним ТВ емисијама.
Након што се писац преселио у Амстердам, једна породица се уселила у кућу коју је Клинкхамер некада делио са супругом. Док су реновирали нови дом, ангажовали су копача који је пронашао лобању закопану испод бетонског пода дворишне шупе, која је припадала Ханелор. Полиција је 2000. године коначно ухапсила Клинкхамера и он је признао убиство.
Ен Пери
Прије него што је Ен Пери постала списатељица бестселер кримића, провела је пет година у затвору због убиства мајке најбоље пријатељице. Рођена као Џулијет Хулме, ова петнаестогодишњакиња проглашена је кривом за премлаћивање Хоноре Паркер на смрт, заједно са женином петнаестогодишњом кћерком Паулин Паркер.
Овај крвави злочин догодио се 1954. године након што су Хулмеини родитељи саопштили кћерки да се разводе и шаљу је у Јужну Африку да живи са тетком. Остваривши велику блискост са Паркер, Хулме је мислила да могу да напусте Нови Зеланд заједно, али је Паркерина мајка Хонора то одбила.
"Њено одбијање изазвало је убилачки бјес у Паркер, а Хулме је сматрала да дугује својој најбољој пријатељици да јој помогне да намаме госпођу Паркер у парк Крајстчерч и звекну је циглом у чарапи у главу", јавио је Гардијан.
Након одслужења казне, Хулме се преселила у Шкотску и за себе изградила нов живот као списатељица кримића, промијенивши име у Ен Пери и објавивши четрдесетак књига. Њен прави идентитет откривен је тек у филму Питера Џексона из 1994. године Небеска створења, заснованом на догађајима из стварног живота, пише Вајс.
Према интервјуу који је дала за 60 минута 2012. године, Пери сматра да је одужила свој дуг друштву, рекавши: “Човек мора да плати, кад зна да је погрешио. Онда то може да остави за собом. То није ништа страшно, то је добра ствар, то исцељује, кад платите дуг и оставите то за собом."
