Каже и да су жене апсолутно равноправне с мушкарцима кад се запошљавају, да имају једнака примања, а да је живети у Техерану сасвим комотно и сигурно, те ову твдрњу илуструје тиме што њена ћерка, која је психолог по образовању, излази у поноћ и враћа се касно кући, без икаквог страха и бриге да јој се нека непријатност може догодити.
Између осталог, Парванех Салахсхоури наводи да је у парламенту сада 17 жена, али примећује да, упркос напретку, то није довољно, те очекује да ће у наредном сазиву парламент бити пола - пола.
То би значило још видљивије изједначавање жена и мушкараца, а, како је рекла у изјави српским новинарима у Техерану, „ваљда ће парламент тада знати шта ради“.
Салахсхоури, наиме, сматра да се сада то тело не бави колико треба питањима важним за све грађане, међу њима и тиме како да обезбеде посао за незапослене сународнике.
Салахсхоури је, иначе, хришћанка, социолог по образовању, припада иранској Демократској странци и велики је поборник либералних идеја, има читаву армију пратилаца на друштвеним мрежама, који је подржавају у жељи да се ствари у Ирану мењају и нада се да ће ускоро посетити Србију као шефица групе пријатељства две земље.
На друштвеним је мрежама и председник Ирана Хасан Рохани, који је управо путем Твитера након реизбора поручио својим сународницима да ће испунити предизборна обећања о стварању слободнијег друштва и побољшању економије.
Још једна посланица у иранском парламенту, Сакинех Алмаси, у разговору је с групом српских новинара у Техерану позвала компаније из света да улазу у Иран, којем је годишње, према подацима које износе званичници и аналитичари, потребно између 30 и 50 милијарди страних инвестиција.
Наиме, Алмаси, која је чланица скупштинског комитета за енергетику и такође Групе пријатељства са Србијом, каже да Иран има огроман потенцијал и може својим грађанима да понуди много боље услове да раде у стварају, али да су за то неопходна нова улагања.
Након укидања дела санкција Ирану, подсећа она, многи су послови покренути, пре свега они у вези с нафтом, али проблем је, рецимо, то што САД и даље држе забрану увоза иранских тепихе, који су тој земљи пре санкција били један од основних извозних артикала.
Жене су, иначе, у Ирану, упркос већем присуству у парламенту (Мадзлису) него раније, у неким сферама, и даље „у другом плану“.
Осим обавезне мараме, студенткињама је на техеранском универзитету онемогућен приступ одређеним делатностима, упркос чињенци да их једнак број као и мушкараца дипломира сваке године.
Жене у Ирану возе аутомобиле, али не и моторе, у градском превозу возе се у „свом делу“ аутобуса, одвојено од мушкараца, ако таксирају могу да повезу само жену, не и мушкарца, али зато играју фудбал, истина забрађене, какве су и на плажама у летовалиштима на Каспијском мору или у Персијском заливу.
Женама је и даље забрањено да се рукују с мушкарцима, мада ће на то указати сасвим дискретно ако вам рука, као госту у њиховој земљи, пође према њима.
Потпуно забрађене и комплетно у црном су жене посланице у парламенту, али и новинарке које дођу да одатле извештавају.
Истовремено, како каже шефица женског кокуса у иранском медзлису, жене су на неким најодговорнијим позицијама у бизнису, много их је са звањем професора на универзитету...
Група српских новинара која је последњих дана августа боравила у Техерану и Ширазу, а у организацији амбасаде Ирана у Србији, у Ширазу је у једном кафеу, у којем праве баш прави еспресо и капућино, затекла четири младе Иранке на доручку.
У атмосфери коју вешто „праве“ тројица младића који конобаришу, припремају укусна јела, пуштају рок музику и перфектно говоре енглески, те четири студенткиње архитектуре су опуштено доручковале и исто тако опуштено размениле причу и фотографије са српским новинарима.
Све су, наравно, с обавезном марамом на глави, али и с ајфонима каквима сурфују сви млади по свету.
Задовољне су, узбуђене због оног што их чека у животу и њиховој земљи, али кажу да размишљају и о одласку, јер многи млади у Ирану, чак 29 одсто према статистици, не могу да нађу посао.
Одлазак у иностранство је зато за такве младе људе решење, те је опште познато да је, рецимо у САД, изузетно јака научна заједница управо иранска.
У земљи која сада броји више од 80 милиона становника, а чији је актуелни председник обећао посао за 900.000 људи сваке године, млади се све више окрећу вредностима које у њиховој средини, а посебно вери, нису баш „добродошле“.
Па је тако сасвим уобичајено видети Иранку која је на себи искусила разне естетске захвате, чак се учини да су све „урађене“ по истом моделу, јер личе једна на другу, али је исто тако сасвим нормално да се у врту музејског комплекс усред Техерана виде две младе Иранке како изводе „модни сешн“, и док једна позира друга је применила све позе правог искусног фотографа да од своје пријатељице начини „звезду“.
Радо ће дозволити да их сликају, уверене да ће то стићи „тамо где треба“, као што ће радо пристати на разговор о темама попут модерне музике, одеће, али и одласка у свет.
Зато, ако се посетиоцу можда и учини да су Иранке сувише „оштре“, чак агресивне док „тутње“ базаром у толиком броју да се чини да то руши законе физике, треба знати да је то што се школују, што су на друштвеним мрежама, у парламенту, те што их је више него мушкараца у медијима - само једна од промена видљивих голим оком у некадашњој Персији, како све чешће Иран називају управо млади у тој земљи.
