Фосил је пронађен у плочастом камену и то након што је камен из тла извађен крампом, те се разбио на четири дела. На обе половине фосила дужине 15 центиметара види се по четрдесетак пршљенова са припадајућим ребрима, а још петнаестак је скривено уз ивицу, унутар одломка плоче", објаснио је палеонтолог аматер Миро Илић, преносе Независне новине.
Указао је да фосилне као и живе змије могу имати од 200 до 400 пршљенова, па се може проценити да је и дужина ове змије била око 80 центиметара с обзиром на то да фосил није целовит, нема ни главу ни реп.
Илић је истакао да се без ваљаних истраживања не може ништа поуздано утврдити, али је навео да се лупом на камену могу видети остаци риба и ситни фрагменти карбонизованих биљака, на основу којих се претпоставља да је змија била морска, преносе Независне новине.
Он је рекао да су досад у Билећи нађена четири фосила змија, од којих су три пронађена почетком 20. века и два се налазе у Бечу, а један у Сарајеву, а 2016. године је пронађен четврти и налази се у Београду.
Тврди да је ово рептил из ере мезозоика и као такав једини у Републици Српској из тог доба.
