ОБНОВЉИВА ЕНЕРГИЈА НАМ НИЈЕ ВИШЕ САМО АЛТЕРНАТИВА Србија чак трећину струје прави од воде, ветра и сунца ЕВО ОД КОЈИХ ЕВРОПСКИХ ЗЕМАЉА ИМАМО ВЕЋИ СОЛАРНИ ПОТЕНЦИЈАЛ

Почетак рада или почетак градње соларних електрана или ветропаркова није више ретка вест, а то потврђеује и најава радова највеће соларне елетране у Србији, коју ће у Ади код Сенте подићи израелски инвеститор.
d
Фото: Dnevnik.rs

Да Србија располаже великим потенцијалима када су обновљиви извори енергије у питању добро је познато, а то потврђује и недавна изјава директорке Удружења обновљивих извора енергије Србије Данијеле Исаиловић, која је рекла да се у нашаој земљи више од 35 процената електричне енергије добија из ОИЕ и то пре свега хидропотенцијала, а да су ту и соларна и енергија ветра. По њеним речима, Србија има већи соларни потенцијал од Немачке и у области коришћења ОИЕ и те како је напредовала.

- Раније смо ишли у друге државе да бисмо видели ветроелектране и соларне паркове, а сада смо зрело друштво и држава спремна да прихвати обновљиве изворе енергије као неминовност. То више није алтернатива - истакла је Данијела Исаиловић.

Према њеним речима, на основу статистике ЕПС-а, Србија је прошле године били један од лидера у Европи у коришћењу и производњи обновљивих извора енергије. Она је указала да Ђердап и остале велике хидроелектране дају знатне капацитете, али да има простора за напредак у солару и ветру.

Фото: Dnevnik.rs

- Пуно тога зависи од реверзибилне хидроелектране Бистрица, која ће бити значајна за балансирање нових капацитета. Проблем је питање прикључења на преносни дистрибутивни систем електричне енергије и то није случај само у Србији већ и целој Европи - рекла је Данијела Исаиловић. 

Када је реч о потенцијалима за коришћење ветра, она истиче да су кошавско подручје и подручје Источне Србије најбољи за развој ветроелектрана, а да је у Јужном Банату добра инфраструктура и Београд је близу.

- Што се тиче солара, нека истраживања су показала да имамо већи соларни потенцијал од Немачке, али није питање само у потенцијалу већ и о могућностима - не само да ли се нешто жели већ да ли се може урадити. И ту је важно питање прикључења и балансирања, али је, рецимо, добро то што грађани препознају и користе те потенцијале и на микролокацијама, на крововима својих кућа и сада већ има више од три хиљаде прикључених прозјумера - навела је директорка Удружења ОИЕ Србије.

Фото: Pixabay.com

Након првих аукција за обновљиве изворе енергије, истакла је Данијела Исаиловић, ситуација је позитивна, аукцијски процес био је транспарентан, а тако иде и реализација.

- Наравно, неки пројекти су бржи, бољи и успешнији док други још чекају на изградњу. За ветроелектрану „Пупин” у Ковачици потпуно је завршена финансијска конструкција и имамо градилиште, док се остали полако припремају за изградњу - навела је Данијела Исаиловић. 


Микс капитала

За улагање у обновљиве изворе енергије су заинтересовани су и домаћи и страни инвеститори, па је, по речима директорке Удружења ОИЕ Србије, присутан микс капитала.

- Ипак, новац углавном долази од страних инвеститора јер је реч о великим инвестицијама, нарочито ако се прича о ветропарковима, знање је, углавном, домаће, а банке дају кредите - каже Данијела Исаиловић. - Код солара, бар ових мањих, доминантан је домаћи капитал јер су то инвестиције до 10 милиона евра, што домаћа привреда може да издржи.

Она је истакла и да су страни инвеститори више улагали у сектор енергије ветра јер су били спремни да чекају и ризикују, док су у солару изостале велике инвестиције, па ниједна соларна електрана није прикључена на преносни систем електричне енергије.


Фото: Dnevnik.rs

Она је указала да су код солара на аукцијама били понуђени знатно мањи капацитети, да су електране, углавном, у изградњи, а једна је завршена, те да не очекује проблеме у реализацији свих пројеката.

Иначе, Србија из енергије ветра и сунца на мрежи има 605 мегавата и 90 одсто те производње је из 10 ветропаркова, док је остало соларног порекла. До краја деценије у плану је нових око 3.500 мегавата.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.0680
Најновије вести