Мало већи раст цена не би нам шкодио

од садашње не би била штетна, већ би имала и неке позитивне ефекте. – Било би боље да је инфлација мало већа него што је сада, али да буде у оквиру циљног коридора који одредио НБС – између 2,5 до 5,5 одсто. Средина је негде око четири одсто, а мало већа инфлација би деловала позитивно и на кретање привредне активности, олакшала фискалну консолидацију и имали бисмо неколико позитивних ефеката.

По његовим речима, то не би било много веће у односу на остварено јер је у августу инфлација била 2,1 одсто, а потребан би био још један процентни поен да се уђе „у средину”.

Говорећи о статистичким параметрима на основу којих се приказује запосленост, Арсић је казао да постоје одређена побољшања, али да су она мања него што показује анкета о радној снази.

– Насупрот тој статистици, статистика цена је поуздана, и на нивоу је најбољих европских и светских статистика – додао је он.

– Специфично је то да сваки грађанин има индивидуални индекс цена – рекао је Арсић, додајући да је приметно и то да се „све промене које су релативно добре мало потцењују, а лоше боље процењују”. – Тако, на пример, када се плате повећају десет одсто, грађани рачунају да је то само од себе, природно и нормално, а кад се смање, то се гледа негативно као нека врста катастрофе.

Он је навео пример из 2003. године, када је дошло до раста плата и побољшања у одређеним сегментима, а грађани то нису одмах примећивали, већ тек касније.

– То није ништа необично и уобичајен је феномен и у другим земљама – додао је Арсић после представљања економских трендова за други квартал ове године и новог броја часописа који издаје Фондација за развој економске науке.

Е. Дн.