Карловачке гимназије почео у тој најстаријој српској гимназији. Осим професора и ученика Карловачке гимназије, наредна два дана кроз предавања и радионице о Холокаусту знања и мишљења ће размењивати и професори и ђаци по једне гимназије из Загреба, Сарајева, Сегедина и Новог Сада.
Како је отварајући скуп рекла директорка Карловачке гимназије Гордана Радовић, циљ окупљања свих учесника јесте да се покрене дијалог, поделе искуства и отргне од заборава нешто што је мрља на лицу човечанства, нешто што никада не смемо да заборавимо јер заборав амнестира и изједначава човека и нечовека.
– Циљ скупа је да подсетимо на то колико учење о Холокаусту има важну улогу у образовању, да пружимо свим ученицима и учесницима прилику да дискутују и развијају концепте за примене нових наставних метода у образовању и учења о Холокаусту – рекла је Гордана Радовић. – Циљ нам је и умрежавање свих учесника ради размене мишљења и искустава, не само у ових неколико дана него и у наредном периоду. Желимо да поручимо младима да толеранција нема алтернативу, да је наша мисија да их подучавамо да израсту у толерантне људе широких погледа на свет који их окружује. Овај научни скуп је само први у низу у намери да унапредимо обазовни процес, проширимо видике, дотакнемо се многих тема значајних за средине из којих долазимо, али и читав регион и шире, и тиме унапредимо наша знања и стекнемо нове пријатеље.
У организацију скупа укључили су се и Покрајински секретаријат за образовање, Меморијал де ла Шоа из Париза, Одсек за историју Универзитета у Новом Саду, уз посебну подршку Централног уреда Савезне Републике Намачке за школство у иностранству.
– Непосредни контакт и размена знања и искустава оних који су најнепосредније укључени у пороцес образовања представља најбољи пут развоја нових методичких приступа у процесу модернизације наставе историје, стучног усавршавања наставника у тој области, унапређивању регионалне сарадње, интеркултуралног и транскултуралног дијалога, суочавања с прошлошћу и добрих односа земаља у региону, Европи и свету – казао је покрајински секретар за образовање Михаљ Њилаш. – У условима у којима живимо веома је тешко изборити се за објективни приступ и реално сагледавање целукупног феномена Холокауста и геноцида некад и сад. Повезивање регионалних стручњака и присуство професора факултета, студената, средњошколаца и њихових професора допринеће не само отварању нових преспектива у иновирању педагошко-психолошких, дидактичких-методичких приступа у настави историје него и ван ње.
Како се могло чути на рашњем отварању тог научног скупа, учење о Холокаусту је данас део националног образовања у суседној Мађарској и 16. април, дан када је 1944. године почела принудна гетоизација у тој држави, сваке године је дан када се у тамошњим школама са ђацима прича о тој теми. За учеснике из Сарајева, Загреба и Сегедина, осим обиласка Сремских Карловаца, предвиђена је и посета новосадској Синагоги, споменику жртвама рације и Тврђави.
З. Милосављевић
