Након три године постојања тог погона, који је у јануару проширио своју делатност отворивши кафић, концертни простор и аутлет продавницу, било је умесно питати да ли је то била лудост у комбинацији с храброшћу или добар пословни потез, по идеји Нејца Јакопина и пројекту Александра Снегића, које је спојила љубав према винилу.
– Колико знам, потез се више граничио с лудошћу, мада је љубитеља плоча одувек било – каже организатор Жељко Диклић из „Соулпедлера”. –Винил се као носач звука показао као најквалитетнији, због чега има највећу материјалну вредност.
Након дигиталне ере, у којој се све свело на „кликтање”, људи су се, тврди наш саговорник, ужелели преслушавања албума без прекидања, али и малих ритуала везаних за окретање плоче на другу страну или тражења омиљене нумере на спиралној бразди.
– Осим старијих колекционара, међу којима су неки отишли у толике екстреме тврдњама да музику из одређеног периода треба слушати само на грамофонима произведеним у то време, плоче купују махом млади – додаје Диклић. – За бендове који долазе код нас и за оне чије свирке ја посећујем, нема промо-материјала без винила. Процес производње је традиционалан, али се дизајном трудимо да пратимо трендове и остваримо идеје клијената – каже он, показујући нам да плоча не мора бити стандардно црна. – Афирмисани извођачи за почетак траже углавном 500 винила, док је андерграунд бендовима потребно 200-300. Често нас неупућени питају да ли можемо направити само два примерка, не знајући да само стампер кошта 400-500 евра.
За оне који се „ложе” на раритете, ту је разноврстан аутлет избор, поређан по музичким жанровима, где се, уз кафу или друго пиће, сваког дана може штошта пробрати и на лицу места послушати. Цене старих плоча крећу се од 200 до 500 динара, док нови „Соулпедлерови” винили стају 1.800. Осим тога, будући да рециклажи посвећују доста пажње, од одбаченог материјала израђују подметаче за чаше, трзалице и привеске, а раде и репарацију компакт-дискова.
Од панка до Лепе Брене
Како тврди Жељко Диклић, клијент „Соулпедлера” може бити било ко. Међу њима су многи, од немачких панк-рок бендова до домаћих група „Лове Хунтерс”, „Гоблини”, „Ејот”, „Смоке’н’соул”, „Смак”, „Обојени програм” и други, а своје место наћи ће и још нераспаковане плоче Лепе Брене.
По Диклићевој тврдњи, Новосађане зачудо не мрзи да дођу чак на Клисански пут 19а.
– Направили смо пријатну атмосферу па је одзив добар, због чега су „ивентовима” већ попуњени наредни месеци – каже он, додајући да и нису толико далеко, а да се њихове идеје уклапају у концепт децентрализације културе. – Јесте новосадски полако, али то не важи за нас јер константно себи задајемо више. Списак планова је дуг, тефтер пун, па очекујте много тога новог.
С. Милачић
Фото: С. Шушњевић
