Хитно потребна „свежа крв”

Ватрогасна јединица у Новом Саду, али и њихове колеге широм Србије, последњих година суочавају се с неколико кључних проблема који битно отежавају њихов,

и иначе напоран и специфичан, посао. Тим херојима из сенке мањак људи тренутно представља највећу препреку, а прате је проблеми застарелих возила, опреме, недостатак континуираног финансирања и могућности за обуку, али и одговарајућа законска регулатива. Осим свега тога, председник Синдиката ватрогасаца Србије са седиштем у Новом Саду Душко Нинков каже да су Новом Саду потребне и додатне ватрогасне станице да би време реаговања новосадских ватрогасаца било што краће.

– Недвољан број ватрогасаца мучи и нас, али и остале ватрогасце у Србији, што је посебно изражено од када постоји забрана запошљавања у јавном сектору – објашњава Душко Нинков. – Имамо природан одлив људи који иду у пензију, а на њихово место не долази нико. Узимајући у обзир да, због природе посла који изискује физичка оптерећења, ватрогасац даје свој максимум од 25. до 40. године, старосна структура јединице је такође веома битна. Потребна је свежа крв, млади људи, управо због тога што су потребне године да би неко могао самостално ићи на пожаре.

Ватрогасна јединица у Новом Саду централна је за Јужнобачки округ, а покрива читаву територију новосадске општине. Укупно броји 89 људи, односно 19 по смени, међу које се, осим оперативних ватрогасаца који иду на терен, убрајају и неколико оператера, као и шеф смене. То је, каже Нинков, недовољно.
– На пример, 1990. године у Новом Саду је било 25 људи по смени, а сада нас је шесторица мање, што је јасан знак где смо. Ово је велика општина, универзитетски центар и има доста туриста те мислимо да се под хитно мора примити још нових ватрогасаца па да бар догурамо поново до 25 људи по смени – упозорава Нинков.

По његовим речима, ове године, коју карактерише нешто мање посла него протеклих, дневно има од две до четири интервенције, које се међусобно разликују. Због тога се, каже, често дешава да нема довољно људи у смени те се за неку интервенцију морају звати запослени који су своју смену већ одрадили да дођу од куће.

– Ако њима треба у просеку око пола сата да дођу до Ватрогасног дома, постоји велика вероватноћа да ће се у то пола сата нешто десити, а да неће имати ко да одреагује јер су сви из смене већ на интервенцијама. Не можемо очекивати помоћ ни од суседних јединица, на пример из Бечеја, јер им треба много времена да стигну до Новог Сада. Због мањка људи, дешава се и да за неку просечну интервенцију морамо да ангажујемо додатне људе, што се у развијеним земљама, на пример, дешава само у ретким и изузетно великим интервенцијама – каже наш саговорник.

Позив ватрогасца карактерише ургентност и широк спектар деловања. Као каже Нинков, осим гашења пожара, у то спада и спасавање људи из наразличитијих ситуација, као што су неке техничке интервенције или хемијски акциденти, али и спасавање животиња. Због тога, напомиње, довољан број запослених је предуслов за добро обављен посао.

– Наравно, не дозвољавамо да нас то угрози и трудимо се да мањак људства надоместимо колико можемо. Као синдикат, апелујемо и слали смо дописе премијеру и надлежном министарству са захтевом да се наша служба изузме из забране запошљавања. Постоје јединице у Србији где је, услед тога, функционисање ватрогасних јединица прилично отежано.

Природа посла нашег саговорника захтева и да чувена црвена ватрогасна возила савршено функционишу. По његовим речима, ватрогасна возила код нас су, у просеку, стара 29 година, а она која су превалила четврту деценију су, каже, исправна, али непоуздана. Исти проблем је и с опремом, која је застарела, а у неким јединицама, каже он, много тога и не постоји.

Још један проблем с којим се сусрећу ти храбри и хумани људи је недостатак реалистичног тренинга при обуци младих колега те је након четвормесечног курса, каже Нинков, потребно да млади колега још неколико година учи посао од искуснијих, да би на крају био способан за самосталан рад. Читава ситуација, каже он, могла би се побољшати кроз континуирано финансирање, које сада изостаје, и дугоочекивани закон о ватрогаству. 

– Континуирано финансирање комплетне службе нам је изузетно битно јер би ситуација била много боља када би се, на пример, на сваких пет или десет година набаљали нова опрема и возила. Залажемо се и за законску регулативу која ће све то обухватити. На нас се тренутно примењује Закон о полицији и Закон о заштити од пожара, а закон о ватрогаству одавно постоји у другим земљама – каже председник Синдиката ватрогасаца Србије.

Д. Ристић
 

Неопходно још станица

Цела територија новосадске општине штити се из Ватрогасног дома у Улици Јована Суботића, јединог у нашем граду. Душко Нинков скреће пажњу на то да и то уме да отежа посао њему и његовим колегама.– У великим градовима као што је наш постоји по неколико станица – каже Нинков. – Код нас би требало да их буде три, одговарајуће уређених и с довољним бројем људи.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести