Рокенрол као школска секција

Поред највишег покрајинског признања у области школства, награде “Др Ђорђе Натошевић”,коју је недавно добила, ОШ “Светозар Марковић Тоза”

одскора може да се дичи и бендом, који чине четири надарена ученика школе.

Први наступ, након двомесечних припрема, имали су на прослави Дана школе, уз помоћ наставнице ликовног која је певала.

Бенд чине двојица гитариста, „петак“ Сергеј Стојановић и „седмак“ Петар Војводић, бас гитариста Филип Оченаш, који је седми разред, те бубњар Реља Дукић, који је тек трећи разред, а тај инструмент свира већ годину и по.

Идеја о оснивању потекла је од директора школе Петра Наранчића, који је у својим школским и гимназијалским данима такође свирао у школском бенду.

- Када сам постао директор ове школе, дошао сам на идеју да деци омогућимо да раде нешто лепо, да се забављају, друже и проводе што више времена у школи – објашњава он. – Успели смо, уз помоћ родитеља и сопственим новцем, да купимо опрему, те данас имамо два појачала, две електричне гитаре, бубњеве, бас гитару, појачало за бас гитару и разглас, тако да деца не морају ништа да доносе. Практично, само треба да дођу на пробу и свирају.

Директор је ишао из разреда у разред у потрази за потенцијалним члановима бенда, питао да ли неко свира, и неколико ђака се јавило. Доста деце је, према његовим речима, након тога и одустало, јер нису то могли да ускладе са осталим обавезама. Како каже, учење и школа су ипак примарни, док је бенд успутно дружење и врста забаве. Дечаци су, каже директор, већ сада прави музичари, свако за себе свира врло добро, док у бенду још само треба све да се уштима и среди, за шта им ипак треба време.

- Наставница музичког је питала ко свира гитару и неколицина нас се пријавила – објашњава Сергеј Стојановић, који већ две године свира тај инструмент. - Дошли смо на пробну свирку и неколико нас је упало у бенд. Према његовим речима, припреме за Дан школе су биле озбиљне, јер, каже заиста треба пуно времена да се све уклопи. Након тога ће бити пуно прилика за свирку, као што је Дан заљубљених, а и сами ће организовати неке концерте, објашњава Сергеј.

- Директор ме је позвао у бенд, јер је чуо да добро свирам – каже Петар. - Волео бих да наступамо чешће, а, за сада, планирам да наставим да се бавим гитаром.

Најмлађи члан бенда, бубњар Реља Дукић, већ сада са великим разумевањем зна да објасни значај ритам секције у бенду.

- Ако ја нешто забрљам онда ће сви остали забрљати, јер сви прате бубњеве и бас – каже он.

Дечаци који тренутно чине школски бенд, представљају, како каже директор Наранчић, окосницу за будућност, с обзиром на то да је у плану да се та идеја одржи и у будуће.

- Већ сам ступио у преговоре са неким значајнијим именима новосадског рокенрола. Намера је да школа плати часове, да ти музичари дођу и покажу им основе свирања у бенду – каже директор школе.

Како је он оценио, бити музичар у школском бенду није толико популарно као некада, јер деца данас имају другачија интересовања, а гитара више није „све“. Основци данас, каже, имају и много више обавеза, па једноставно не могу све да постигну, а и родитељи не желе да их оптерете. 

Д. Ристић

 

EUR/RSD 118.4779
Најновије вести