Један такав, под називом „Смех јога Нови Сад”, постоји у нашем граду од 2011. године, а на Светски дан смеха 2014. године, овде је основано и Удружење „Смех јога Србија”.
– Клуб је отворен и бесплатан за све, једино што је потребно да понесете са собом јесте смех, он је улазница – с једнако искреним осмехом потврђује председница Удружења „Смех јога Србија“ Оливера Радовановић. – Наша жеља је да помогнемо људима да нађу свој смех и да кроз смех дођу до емоционалног, физичког и менталног здравља. Све генерације су добродошле јер смех је за све. Ми смо као једна велика породица, дружећи се с нама, људи врло брзо постану међусобно блиски. Смех се учи.
Часови смех јоге у Новом Саду се одржавају сваког понедељка, а ко жели да се придружи, детаљне информације може пронаћи на „Фејсбук“ страници „Смех Јога Србија”. Кад временске прилике дозволе, час на отвореном одржава се у Футошком парку, а затворени простор нуди амбијент Културне станице „Еђшег”. Смех јога обухвата доста кретања и у том смислу се разликује од јоге која је свима позната, али користе се технике дисања.
– Смех је, заправо, најједноставнији облик дубоког дисања – објашњава наша саговорница.– Сваког дана требало би смејати се у континуитету 15 минута. Смех јога људе учи да дужину смејања продуже, да „осигурају“ смех, и на тај начин јача се имунитет. Заправо, мени је смех јога помогла да се исцелим, до ње сам дошла кад сам сазнала да болујем од канцера, 2008. године. Ништа није случајно, ја сам срећна што ми се то догодило и кад то кажем, људи ме обично веома чудно гледају. А да нисам доживела, не бих већ годинама преносила смех другима и помогла им да се опораве или да им буде боље. Три године вежбала сам сама са собом и одмах сам знала да је то оно што бих желела да радим. У клубу наш смех траје сат. Неколико минута се смејемо, потом правимо паузу у виду дисања, па настављамо. Осим тога, плешемо и певамо јер све су то елементи радости.
Нажалост, каже наша саговорница, у међувремену је свет изгубио свој смех.
– Ми смех не поштујемо довољно и не знамо шта он све ради за нас, а као одрасли, имамо одговорност према млађим генерацијама да их научимо шта је важно у животу – објашњава Оливера. – Смех је алат за преживљавање, зато смо рођени с њим. Кад се родимо, одмах знамо да дишемо и плачемо, а следеће је смех, и то није случајно. Одраслима се често догађа да „гуше” децу. Чим пође у школу, дете би наводно требало да буде озбиљно, а то није природно. Рецимо, када се догоди да се дете на часу насмеје, одрасли га заустављају, карактеришу га као несташно, безмало буде кажњено. То је у природи детета, гласно је и кроз игру. А ми га грдимо. Насупрот томе, кад се разболи, грлимо га и тешимо. На тај начин шаљемо врло конфузну поруку – учимо их да није добро бити радостан, здрав и разигран, а да је веома добро бити болестан, јер тада те сви воле.
Смех јогу најлакше прихватају старији, управо захваљујући дугогодишњем животном искуству јер су увелико поставили приоритете, стављајући, након свега и за промену, себе на прво место.
– Она вам дозвољава да се отворите, кроз смех избаците све што вам не служи, лоше емоције, и остављате чист простор за све лепо и ново што би требало да дође. Кад се смејете, имате више кисеоника у мозгу, али и целом телу. Постајете отворенији, лакше памтите, стабилнији сте, толерантнији... Јер, свима се дешава живот, није лако смејати се, али баш зато дођеш и смејеш се, и после имаш енергију за нешто ново, лакше ти је јер оставио си све што ти не служи. Увек само смех и љубав – то је основа свега. Смејте се без обзира на све! – поручује Оливера Радовановић.
Б. Павковић
Фото: Фејсбук страница „Смех јога Србија”
