Високи америцки званичници, на челу са председником Вудроом Вилсоном и дрзавним секретаром Робертом Ленсингом, изразили су тада постовање према борби српског народа, а српска тробојка је подигнута изнад Беле куће као и на свим зградама јавних институција у Вашингтону у част посвећености српског народа вредностима које две земље цене.
Председник Вилсон је, 28. јула 1918, на четврту годишњицу објаве рата Аустроугарске Србији, издао саопштење о томе америчком народу које је прочитано у црквама широм земље и објављено у скоро свим утицајним дневним новинама.
Ленсинг је тада рекао да је храбри српски народ "жртвовао све за слободу и независност".
Идеја за обележавање "Српског дана" потекла је од тадашњег српског посланика у САД Љубомира Михаиловића, о чему сведоци његова преписка са другим помоћником државног секретара Вилијамом Филипсом.
Михаиловић је, наиме, 1. јуна 1918. године упутио тај предлог у писму Филипсу у којем је објаснио да је "28. јул датум када су Централне силе прогласиле рат цивилизованом свету", а Филипс му је одговорио већ после пет дана рекавши да је председник импресиониран предлогом везаним за 28. јул.
Михаиловић је потом о својој иницијативи обавестио српску владу на Крфу.
Верује се да је на позитиван став америцког председника према Србима утицало и познанство са великим научником Михајлом Пупином који му је био лични пријатељ, а у то време је био научник светског гласа који је живео и радио у САД.
Од самог поцетка рата, велики део грађана САД је показивао симпатије и подршку према српском народу, а током прве три године највећег војног сукоба у свету до тада, велике количине новца и хиљаде тона хуманитарне помоћи стизале су из САД српским грађанима.
На то подсећа и амбасадор САД у Београду Кајл Скат, који у ауторском тексту за данашњу "Политику" наводи да су током 1914-1916. САД обезбедиле огромну финансијску помоћ и хиљаде тона хуманитарне помоћи српском народу.
"Обезбедили су новац за храну, семе за сетву, пољопривредно оруђе, лек против тифуса, као и помоћ у транспорту и храни за избеглице. Американци српског порекла такође су се борили заједно са Србијом, а амерички лекари и медицинске сестре долазили су да лече болесне и рањене", подсетио је амбасадор.
Пупин и Тесла, нагласио је Скат, нису само изузетно допринели Србији и Америци, већ и читавом човечанству.
"И у томе нису сами. Срби су обогатили америчку и друге културе у практично свим областима. Научници, истраживачи, инжењери, академици, разни уметници, спортисти - списак познатих Срба у америчкој и светској историји дугачак је и импресиван", закључио је амерички амбасадор.
Америчка амбасада је у "Политици", поводом 100 година од подизања заставе Србије изнад Беле куће, такође објавила оглас, с поруком: "Два народа. Две заставе. Један датум".
"Михајло Пупин је био почасни конзул Србије у Америци и пријатељ председника Сједињених Држава Вудроа Вилсона. Захваљујући њему, 28. јула 1918. први пут у историји изнад Беле куће је подигнута застава Србије у славу херојства њеног нароа. Ви сте земља која је свету дала Михајла Пупина. Ви сте земља велилких људи и њихових дела", наводи се у огласу.
Оглас красе слике Вилсона и Пупина, док се у позадини виде заставе САД и Србије како се вијоре над Белом кућом.
Иначе, част да се нека неамеричка застава нађе на Белој кући припала је још само Француској, 1920. године.
У Архиву Србије јуче је, поводом сто година од Српског дана у САД, отворена изложба "Кралљевина Србија и Сједињене Америчке Државе", у присуству председника Србије Александра Вучића и америчког амбасадора.
Пре два дана, У Конгресу САД у Вашингтону одржана је свечаност поводом обележавања јубилеја 100 година од подизања српске заставе испред Беле куће у знак пијетета за српски допринос и жртве у Првом светском рату, а домаћин је била председница Владе Србије Ана Брнабић.
Свечаности су присуствовали и први потпредседник Владе и министар спољних послова Србије Ивица Дачић и бројни гости из политичког и јавног живота.
