Трагом милиона несталих из покрајинске касе

Покрајинска влада је образовала седмочлану радну групу, која ће,

како је већ раније најављено, проверити ефикасност уговора о суфинансирању погона за примену нових технологија. Ти уговори су склопљени у протеклим годинама између Секретаријата за науку и технолошки развој, на чијем челу је био Драгослав Петровић, и приватних фирми, које су добиле новац из буџета да уводе нову технологију и да запосле најмање 20 радника. Радна група има рок од 15 дана да зврши анализу уговора.

Председник те радне групе је, како је то објављено у „Службеном листу АП Војводине”, потпредседник Покрајинске владе Михаљ Њилаш, који је и секретара за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице. Чланови радне групе су покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине Владимир Галић, секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић, затим секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Огњен Бијелић, заменица правобраниоца АП Војводине Снежана Симић Живковић, самостална стручна сарадница – начелница за припрему и обраду седница Покрајинске владе у Секретаријату Покрајинске владе Марица Татић и самостална стручна сарадница за опште правне послове у Дирекцији за робне резерве АПВ Ана Јовић.  

„Задатак радне групе јесте да у року од 15 дана за потребе Покрајинске владе припреме информацију о реализацији уговора о суфинансирању погона за примену нових технологија у АП Војводини и уговора о начину реализације обавеза о пласману дела производа, који су закључени између Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој и корисника средстава за суфинансирање погона за примену нових технологија”, наводи се у „Службеном листу”.

Од 2006. године 108 предузећа је добило новац из покрајинског буџета. Тадашња опозиција је тврдила да многа од њих нису уводила ни нове технологије, нити су запошљавала нове раднике и да су на тај начин из покрајинске касе нестали милиони евра. По испуњењу уговора, фирме су враћале новац у натури. Испоручивале су разноразну робу, попут сифона, антифриза, четкица за зубе, семена бика за оплодњу крава... Та роба је затим, преко Дирекције за робне резерве, дата школама, болницама, музејима и другим установама по налогу Покрајинске владе. По писању медија, тако је, на пример, „Техноекспорт” из Инђије, који је субвенционисан с више од 660.000 евра, Покрајинским робним резервама заузврат испоручио око 43.000 сифона за судопере и 667 километра црева за заливање башти. Сифони су, наводно, дати школама, а црева подељена пензионерима.   

Новосадски одбор Српске напредне странке пре две године је оптужио покрајинску власт за неодговорно трошење новца за субвенције. Напредњаци су изнели податак да од 108 предузећа, субвенционисаних с укупно 35 милиона евра, чак 22 је отишло у стечај, а још најмање 11 пословало с губицима, или је било у процесу ликвидације. Тако је, примера ради, „Радан” из Змајева био у стечају, а субвенционисан је с најмање 525.000 евра. Исти је случај био с „Данду про” из Куцуре, који је добио око 415.000 евра, затим „Глобус ауто” из Дебељаче са субвенцијом од 633.000 и „Рад промет” из Суботице с више од 168.000 евра. У стечај су отишли и „ДЦ Меркатор” из Вршца, који је субвенционисан с око 140.000 евра, „Ерес-меџик” из Суботице, који је добио више од 100.000, „Житохем” из Зрењанина, којем је дато 144.000 евра. 

„У та 33 предузећа није остварен ни други циљ Фонда, а то је да свако од њих запосли најмање 20 нових радника. Штавише, по подацима Агенције за привредне регистре, у још најмање 25 приватних фирми које су добиле Петровићеве и Пајтићеве субвенције, било је мање од 20 запослених. Дакле, у најмање 61 фирми од њих 108 тај део уговора није испоштован, а ова двојица нису ништа учинили да то спрече”, навели су тада новосадски напредњаци, захтевајући да Фонд одмах објави све уговоре о субвенционисању.

Е. Марјанов

EUR/RSD 123.4583