За овај мали, али у много чему узоран спортски колектив многи познаваоци стања унутар српског фудбала тврде да је пример како треба систематски радити и стварати бољу сутрашњицу за целокупну околину. Наиме, Пригревчани су овај пројекат започели у време када су били у доњем дели Подручне лиге Сомбор и веровали су у крајњи успех, јер се клуб ослања на некадашње играче који знају шта је неопходно за вредне резултате.
- Није нам био примарни циљ савезни ранг такмичења, већ да створимо амбијент у коме ће младићи из Пригревице и околних места моћи да тренирају, играју квалитетан фудбал и напредују. Паралелно са стварањем првог тима акценат је био на побољшање инфраструктуре. Са задовољством можемо да констатујемо да смо урадили пуно тога.Освојили смо прво место у Српској лиги, средили смо стадион, поседујемо све оно што је неопходно, од нових свлачиница за екипе, судије, просторије за руководство клуба, делегата, па до нових надкривених трибина - каже председник ФК Братство 1946 Горан Несванулица.
Пригревчани су на овај пут успеха кренули у временима када се клуб налазио у незавидној позицији. Беспарица и екипа скромних могућности нису дозвољавали да се праве неки већи планови од битисања у нижим ранговима такмичења. Одлука тадашњих руководилаца Горана Несванулице и Горана Пањевића, по проценама многих једног од најбољих играча свих времена овог клуба, да се обрате некадашњем клупском колеги и добром пријатељу Александру Саши Кораћу за помоћ испоставило се као пун погодак.
- Саша је прихватио наш предлог да буде директор клуба и од тада крећу успеси. Колико је он дао за развој фудбала у нашем селу заиста је тешко речима описати - каже Несванулица.
У клубу функције су подељене и свако зна своје обавезе које се морају испоштовати. Стручни штаб и играчи имају све неопходне услове за несметани рад, а евентуални проблеми се решавају брзо и у ходу. Народним речником речено - зна се ко скупља шљиве а ко пије ракију.
- Код нас је договор најбитнији. Трудимо се да све што смо обећали играчима испоштујемо, а од њих захтевамо да доследно бране клупске боје и да схвате да је част носити дрес са грбом Братства 1946. Знамо да неке ситнице могу да поремете клупску атмосферу, па стога не дозвољавамо да нам се подкрадају грешке - наглашава Саша Кораћ, прва вилина сјајног пригревачког оркестра.
Приликом одабира сарадника Кораћ се није ослањао на локалне политичаре који знају да обећавају куле и градове, већ на некадашње саиграче, на које може увек да се ослони. Љубав према Пригревици допринела је да уложи незамарујућа средства и да створи могућност младима да тренирају и да остану на селу.
- Ми делимо судбину већине српских села где млади масовно одлазе, без да знају где иду, а много од њих су били даровити спортисти, али су због борбе за егзистенцијом морали да прекину каријере. Донели смо одлуку да им помогнемо и да кроз играње фудбала остану на својим огњиштима. Желимо да Братство буде клуб где ће се окупљати млади из села и околних места и где ће моћи да напредују – јасан је Кораћ.
Интересантно је напоменути да су Пригревчани стварали окосницу тима од фудбалера из околних места и да у својим редовима немају нека звучна имена, али се може уочити да су се поједини вратили у фудбалски живот преласком у Братство 1946. Капитенска трака увек припада играчу из села, што је још један доказ да се превасходно мисли на мештане овог малог места са око 3.000 становника. Многи се питају где је тајна оваквог успеха, поготово што се зна да су Пригревчани заговрници регуларности прванства и да су сваки бод освојили максималним залагањем на терену.
- Клуб је као и предузеће, где је основно да се обавезама приступи крајње коректно. Имамо разумевања за сваки проблем појединаца, али клуб је увек у првом плану. Селектирамо играча према квалитету, међутим то није примарно, већ су у првом плану људске особине. Нама нису потребни сумњиви бодови, јер они не доносе бољу сутрашњицу. Напротив, стварају нездраву атмосферу и очекивања да ће се тако моћи у недоглед. Код нас се само цене успеси којима предходе знојем натопљени дресови - категортичан је Саша Кораћ.
Јован Бањац
Бачић наставио где је Пањевић стао
Поред Кораћа, кључна личност у стварању екипе која је крупним корацима газила ка Српској лиги био је Горан Пањевић који је годинама обављао функцију тренера. Он је селектирао играче са којима је рушио све рекорде предходних лига.
- Пањевић је жива легенда пригревачког фудбала. Своје богато знање и искуство преносио је на младе и само је недостатак тренерске дипломе разлог што више не седи на клупи Братства 1946. Он је започео ово што је Слободан Бачић одлично наставио - објаснио је Кораћ.
Чврсто на земљи
Хоће ли Пригревчани моћи да наставе у оваквом ритму и да ли ће доћи до одређених кадровских промена, питање је које већима љубитеља фудбала жели да упути садашњем руководству.
- Хајде да се прослави овај успех, одмори два три дана, па ћемо након тога све анализирати. Истина је да смо заслужено освојили титулу, да имамо у свим сегментима најбољи учинак, али је сезона трајала дуго и неопходно је све сагледати и бити крајње објективан. Не заносимо се превише оним што је иза нас- као прави успешан пословни човек Кораћ је и у оваквим тренуцима чврсто са обе ноге на земљи.
