„Зелена престоница” донела нова радна места

Љубљану је Европска комисија прогласила за Зелену престоницу Европе 2016. Ову престижну титулу Љубљана је добила због своје оријентације на одржив, односно „зелени“ развој,

као и резултата које је на том плану до сада остварила. Градска управа на челу са Зораном Јанковићем најзаслужнија је за освајање овог признања, што је био повод за разговор са дугогодишњим градоначелником Љубљане:

– Титула Зелена престоница Европе 2016. је највеће признање, које један град може да добије за одрживи развој. Љубљана је тако постала “европски првак”, да се изразим у спортском жаргону, и постала је амбасадор “зеленог”, на што смо изузетно поносни – изјавио је Јанковић у ексклузивном интервјуу за наш лист. – Ми смо једини град у овом делу Европе, који је до сада примио овај ласкави назив. Комисија је у образложењу истакла да смо у најкраће време реализовали највише промена у квалитету, у складу са Визијом Љубљана 2025, коју смо покренули још 2007. године. Поносан сам да Визију стварно и живимо и остварујемо све ово време, још и пре него што смо добили титулу. Она истовремено представља и обавезу, и то не само да остварујемо постављене циљеве, него и да примере добре праксе ширимо даље.

Шта конкретно очекујете за Љубљану као последицу добијања ове звучне титуле?

– Љубљана је овом титулом добила на препознатљивости. Многи градови, не само у Европи, него и шире, позивају нас на сусрете, желе да уче од нас... О томе да је интересовање за Љубљану све израженије, сведоче и подаци о посети туриста, која бележи пораст од око 20 процената, а конкретан резултат добијене титуле представљају и нове инвестиције. Тако се у Љубљани гради хотел са пет звездица хотелског ланца Интерконтинентал, а добићемо и трговину Икеа и Меркаторов логистички центар. Ове три инвестиције заједно обезбедиће приближно 3.000 нових радних места, а вреде око 300 милиона евра.

Шта ће се у зеленој престоници Европе догађати ове године у вези са освешћивањем становништва за одрживи развој?

– Поносни смо да читав град дише у духу одрживог развоја, тако да практично не постоји догађај, који није обојен “зелено” - било да се ради о масовним приредбама, као што је већ шездесети Поход поред жице, јуче одржан под паролом “Без отпадака!”, или о другим, мањим догађајима. Припремили смо и приручник за организацију догађаја на одрживим принципима, чиме желимо и друге да подстакнемо на пажљивији однос према животном окружењу. Ових дана смо закључили и традиционалну једномесечну акцију “За лепшу Љубљану”, у оквиру које су бројна удружења и појединци својим активностима допринели чистијем и уређенијем изгледу нашег града. Сарадници велике градске породице посадили су 6.500 стабала на подручјима које је пре две године јако погодила ледена киша. То је био наставак акције, коју смо започели прошле године, када смо посадили 6.000 стабала. Тиме смо постигли циљ, који смо поставили прошле године, да сваки члан велике градске породице, а има нас 12.089, посади своје стабло. Велику пажњу посвећујемо и нашим најмлађима у вртићима и школама, који се већ од малих ногу образују и уче пажљивом и одговорном односу према природи. Могу да кажем да читав град живи са нама ову позитивну причу и заиста ми је драго да је то тако.

У програме су директно укључени и многи Љубљанчани?

– Ову годину смо поделили на 12 тематских еколошких склопова. Сваки дан се у Информационој тачки Зелене престонице Европе, која стоји испред Градске куће, одржава разноврстан програм, намењен свим генерацијама, а који је настао у сарадњи са бројним партнерима, организацијама, друштвима... Април је, на пример, био посвећен квалитету звучног окружења, а мај ће бити намењен зеленим површинама, којих у Љубљани има готово три четвртине, односно, чак 542 м2 по становнику. Значајну улогу имају и месне заједнице, будући да свака на три недеље постаје амбасадор зелене престонице, па се на тај начин у догађање укључују многи грађани. Тако заиста сваки грађанин може да се осети као део љубазног, безбедног, чистог и зеленог града и да за тај град нешто добро и уради.

За време Вашег мандата Љубљана је јако улепшала свој изглед, туристи су одушевљени и њихов број из дана у дан расте. Како ове промене прихватају сами грађани? Да ли их ипак делом осећају и као ограничења и сметње?

– Убеђен сам да је велика већина грађана задовољна променама, будући да им се због њих побољшао квалитет живота. Истина, у почетку све није било тако једноставно, као што се чини на први поглед. Било је потребно извесно време да се људи на промене навикну и да их прихвате. На пример, затварање градског центра за моторни саобраћај било је праћено са доста лоше воље и сумњи. Многи су сматрали да ће центар града да замре, а догодило се управо супротно – ослобођен аутомобила и намењен пешацима и бициклистима заживео је у потпуно новом светлу и постао велика градска дневна соба са разноврсним културним, друштвеним, спортским и другим догађањима.

Данас нико не може ни да замисли да се аутом превезе преко Тромостовја (чувеног троструког моста у центру Љубљане), а некада је преко њега и поред Градске куће возио градски аутобус. Код увођења промена људима је потребно објаснити зашто су оне потребне, шта ће тиме добити и понудити им алтернативна решења. Тако смо у центру града увели 4 бесплатна електрична возила Кавалир, систем изнајмљивања бицикла на принципу самопослуге “БицикеЉ”, који је изузетно популаран међу корисницима, обновили смо и изградили нове мостове преко Љубљанице и тако људима скратили путеве. Површине, намењене пешацима, од 2007. повећали смо за чак 620 посто и данас оне обухватају око 100.000 м2. Уосталом, о задовољству грађана сведочи и прошлогодишње истраживање Европске комисије Еуробарометар, према којој је чак 92 одсто упитаних становника Љубљане одговорило да су задовољни животом у граду.

Који ће бити ваши приоритетни задаци у области “зеленог” развоја града када Љубљана не буде више Зелена престоница Европе?

– Не може са живети на ловорикама. Како је Љубљана добила титулу Зелена престоница Европе због својих пређашњих достигнућа, тако ћемо одрживи начин живота наставити и у будућности. Многе пројекте, које спроводимо реализовали би у сваком случају, и када не бисмо били Зелена престоница Европе. А и када то формално више не будемо, остаћемо “зелени” и одрживи и даље. Једино брига за окружење и солидарност са будућим генерацијама је пут који гарантује да ћемо нашу планету очувати такву какву имамо, и за нас и за оне који долазе. Других алтернатива нема.

Сениха Мухареми Вукас

Центар није привилегован

У јавности се понекад чују оцене о привилегованости центра града и за туристе интересантних локација на рачун приградских насеља?

– Аргументи о привилегованости градског центра у поређењу са другим насељима не стоје. Али је чињеница да се са променама од негде мора кренути и најлогичније је с њима почети у центру града, који је и најпосећенији. Сви долазе у центар и виде промене, док су проблеми појединих приградских насеља позната само тамошњим становницима. Али они добро знају и шта се до сада урадило у њиховој заједници и какви су даљи планови. Одржавају се редовни сусрети са представницима месних заједница, на којима они истичу своје потребе и жеље, а ми их – ако је то икако могуће – реализујемо. Само за илустрацију наводим да је у Љубљани у протеклих девет година реализовано укупно око 1.700 пројеката, а од тога у центру свега 300. 
 

EUR/RSD 123.4583