На челу новог кабинета министара је франкофони 38-годишњи либерал Ссарл Мишел из Реформаторског покрета (МР), представник познате белгијске политичке династије и син бившег министра и еврокомесара Луја Мишела.
Асошијетед прес наводи да је упркос надмоћној победи, националистичка Нова фламанска алијанса (Н-ВА) Барта де Вевера, дозволила да франкофони политичар води ту језички подељену земљу други пут заредом.
Ројтерс истиче да је ова влада различита од досадашњих по много чему - прва је укључила фламанску партију Н-ВА, прва је у којој нису социјалисти од 1988, а прва је и по томе што је у њој само једна франкофона партија од 1958. године.
Мишел је, такође, најмлађи премијер од 1841. године.
Укупно је у новој влади 14 министара и четири државна секретара, а шеф дипломатије и вицепремијер остао је Дидије Рејндерс.
Други вицепремијер и министар за привреду и запошљавање биће бивши председник регионалне фландријске владе Крис Петерс, а министар финансија је Јохан Ван Овертвелд.
Министар одбране је Стивен Вандепут а унутрашњих послова и вицепремијер Јан Јамбон.
Британска новинска агенција наводи да је четворна коалиција - у којој су још и партија десног центра Хришћанске демократе и Фламанци (ЦД&В) и Партија отворених либерала и демократа (ОВЛД), формирана након што је сепаратистичка Н-ВА ублажила захтев за широм аутономијом Фламанаца који говоре холандски, што је као тема доминирало белгијском политиком последњих година.
Међутим, Н-ВА је нашла начин да искључи франкофоне социјалисте, који су партиципирали у влади последњих 26 година а које неки међу богатијим Фламанцима оптужују за преливање новца у зависне јужне делове земље.
Међу главним тачкама програма новог кабинета је реформа система социјалног осигурања и реформа пензијског система.
Влада је, између осталог, обећала да ће повећати границу за пензионисање са 65 на 66 година у 2020. и на 67 година у 2030. години, као и да ће смањивати трошкове како би се уравнотежио национални буџет до 2018. и смањили дугови.
Од приближно 11 милиона становника око 60 одсто белгијског становништва су Фламанци а приближно 40 одсто франкофони Валонци на југу, а састав новог савеза условио је да је медији називају "камиказа-коалицијом", док њени чланови радије говоре о "шведској коалицији", по партијским бојама и симболима, који одговарају застави Шведске.
(Танјуг)
