Вест о његовој смрти објавила је ноћас његова ћерка Мика Бжежински на друштвеним мрежама, преносе медији.
Бжежински је био саветник за националну безбедност у администрацији америчког председника Џимија Картера од 1977. до 1981. године и саветник председника Линдона Џонсона од 1966. до 1968, али је као експерт, члан различитих одбора и организација и професор на Универзитету Џонс Хопкинс остао активан и утицајан до краја живота.
Поборник интервенционизма у америчкој спољној политици, у време распада Југославије, гласно је критковао првобитно оклевање администрације Била Клинтона да интервенише против српских снага током рата у БиХ, касније је подржавао бомбардовање Србије 1999. године.
Био је, такође, један од највећих заговореника проширења НАТО након што је Владимир Путин дошао на чело Русије и, како наводи АП, учествовао у процесу привлачења бивших совјетских република у НАТО.
Претходно је био познат по охрабривању дисидената из Источне Европе и подстицању борбе за људска права у време Хладног рата.
У време док је био Картеров саветник за националну безбедност сматра се да је помогао рушењу економских баријера између Запада и Совјетског Савеза и Кине, а за његовог мандата потписан Споразум о ограничавању стратешког наоружања (Salt II).
Снажно је подржавао наоружавање авганистанских побуњеника у одговору на "инвазију совјетских снага" у Авганистану.
Помагао је Картеру да се носи са ситуацијом у време Иранске кризе и неуспелог исхода талачке кризе, као и да превазиђе велике разлике између египатских и израелских лидера Анвара ел Садата и Менахема Бегина што је довело до потписивања споразума из Камп Дејвида у септембру 1978.
Три месеца касније, нормализовани су и америчко-кинески односи, што је био највећи приоритет Бжежинског, наводи АП.
Није подржавао избор Доналда Трампа за председника САД, а његову спољну политику критиковао је као нејасну, пренео је АФП.
Рођен је у Варшави 1928. године а образовао се у Канади и САД, а по политичком опредељењу је био демократа.
Био је признати стручњак за комунизам када је привукао пажњу америчких политичара. Током 1960-их био је саветник тадашњег америчког председника Џона Кенедија
Бжежински се у време Картерове администрације често сукобљавао са колегама, међу којима је и са тадашњим државним секретром Сајрусом Венсом.
Белој кући разлике између Бжежинског и Венса задавале су "велику главобољу" збуњујући америчку јавност о политичком курсу Картерове администрације и подстичући пад поверења да би Картер могао да задржи свој тим за спољну политику да ради у тандему.
Иранска талачка криза, која је почела 1979. године, постала је симбол неуспеха и фрустрација Картерове администрације.
Бжежински, током раних месеци 1980-их, био је уверен да преговори о ослобађању отетих Американци не воде никуд, те је уз подршку Пентагона, почео да врши притисак за спровођење војне акције.
Картер је, упркос примедбама Венса, пристао на "план са неизвесним исходом" за спасавање талаца, али се операција завршила неуспехом и оставком Венса, док је Картер изгубио на председничким изборима од Роналда Регана.
