У поређењу са прошлом годином, то је повећање од 38 милиона. Од 815 милиона гладних, њих 98 одсто живи у земљама у развоју. Сваког дана, због глади и неухрањености, умре око 20.000 људи.
На то утичу сукоби широм света, али и климатске промене, наводи РТС.
На основу извештаја који су припремили Светски програм за храну и пољопривреду, Међународни фонд за развој пољопривреде, Уницеф и Светска здравствена организација, изводи се закључак да до 2030. године, глад неће бити искорењена.
"Ове бројке су у директној вези са повећањем сукоба широм света. Осим места где су конфликти, харају поплаве и суше. Несигурност се погоршала, посебно у неким деловима подсахарске Африке, југоисточне Азије и западне Азије", рекао је Стивен Дижарик, портпарол Уједињених нација.
Највише гладних је у североисточној Нигерији, јужном Судану и Јемену.
Примера ради, у Сомалији деценијама трају сукоби комбиновани са екстремним климатским догађајима. Око 80 одсто становника те земље нема хране, а хуманитарна ситуација је на ивици катастрофе.
У Демократској Републици Конго, седам милиона људи суочава се са глађу због пораста насиља и расељавања, а то је 30 одсто више у односу на 2016. годину.
Због недостатка хране, појављују се и бројне болести. Једна од њих је неухрањеност која угрожава здравље милиона деце широм света.
На другој страни, у свету је довољно хране за све, али се годишње баци 1,3 милијарде тона хране. Само у Америци годишње се баци око 220 милиона тона хране вредне око 50 милијарди долара. Поставља се питање: Зашто свет и Уједињене нације не могу да тоне бачене хране пребаце у подсахарску Африку и друге "гладне" регионе.
Око 200.000 људи окупило се на Тргу Конкорд у Паризу, на концерту солидарности са најсиромашнијима, на којем су учествовали бројни музичари и представници цивилног друштва.
"Сви заслужујемо да живимо, а не да преживљавамо", рекла је представница жртава глобалног загревања Хинду Умара из Чада.
