Али, у далекој прошлости, на овом локалитету у Бачкој, уз леву обалу Дунава, спомињу се насеља под разним другим именима - римско војно утврђење Ремезијана, средњовековно насеље Пешт, на геограској карти из 1556. године уписано као Пест. То насеље није бројало више од пет до десет кућа. На истој карти убележено је и насеље Керестур. Од 1526-1687. године овде се спомиње више заселака као: Висинда, Илова, Керекић, Павловац, Пркосово, Рајково, Слатине, Стублина, Тамана...
Из овог времена постоји податак да је на територији Паланке постојало једно пољско утврђење, опкоп који је опасивао место насељено турским живљем, са турском војном посадом. По једном извору постојало је 1565. године док се у другом запису наводи да је подигнуто 1593. године и то, кажу историчари, званично казује о настанку места. Од овог утврђења вуче се име Паланка, као и код низа других места у Србији. Реч Паланка је турски романизам и долази од латинске речи Планка која изначава ограду од стубова, коља, ткз. палисад. Крајем 17. века на географској карти убележено је село Паланка (вицус Паланка) које се од тог времена стално тако назива.
Почетком 18. века Паланка је укључена у аустроугарску војну границу, а 1740. године прикључена среској граничној команди, да би 1744. године, одлуком Бечке дворске канцеларије, развојачена и припојена Бач-бодрошкој жупанији. Већ 1747. године извршен је први жупанијски попис пореских обвезника, а било их је 119 и сви су били Срби. По развојачењу Паланка је као посед припала Краљевској варској комори са још неколико места која су и онда носила имена као и нека села у садашњој бачкопаланачкој општини.
У првој половини 19 века бележи се економски развој кроз напредак пољопривреде, трговине и занатства, а 1818. године формирани су први занатски цехови. Право на организовање вашара, два пута годишње, Паланка је добила 1826. године, када је имала 7.500 становника. Добила је и право на мали вашар - пијацу средом, што је и данас пијачни дан у овој вароши.
Телеграф је овде стигао пре пруге, односно 1889. , а телефон 1. новембра 1907. године и тада је у вароши био 21 телефон, а 10 година касније 50 прикључака. Пореска управа формирана је још 1841. Из Сомбора 1871. године, где је било седиште Жупаније, у Паланку се сели срески суд, пет година касније и грунтовница, а 1882. и јавно бележиштво. Пристаниште и бродска агенција овде су почели са радом 1896. године, а Грађанска школа је отворена деценију раније. У то време оснивају се и први новчани заводи („Паланчака каса“). Свилара овде почиње са радом 1860. године, а две деценије касније почиње са радом и први млин. Годину – две касније почиње са радом и фабрика за прераду кудеље („Јута“, касније Комбинат подова „Синтелон“, па АД „Синтелон“ и данас „Таркет“ д.о.о.) Већ 1901. године овде се, за оно време, отвара прва модерна циглана у којој се на индустријски начин производила цигла и цреп. Интересантно је да је прва штампарија почела са радом 1881. године, а касније су радиле три. Први недељни лист изашао је 1904. године, а до Другог светског рата излазило је 30-так листова и часописа. Електрична централа која је струјом снабедавала Паланку, али и оближња села пуштена је у рад 1923. године, у то време отворена је и фабрика кожне галанетерије „Меркур“ која је угашена у времену ововековне приватизације и транзиције, а постојало је и девет кудељара.
Паланка је 1880. године имала 10.645 становника, а 1910. - 13.047. Били су Срби, Мађари, Немци, Словаци, Роми... Некада су постојале само Стара и Нова Паланка, а између у ширини од око два километра била је мочавара. Доласком колониста и исушивањем земљишта створен је и трећи део Паланке (и данас се локално само тај део зове Бачка Паланка поред Старе и Нове), а 1918. године спојени су у Бачку Паланку као три оштине. После Другог светског рата, укинуте су општине, а ова варош јединствена под називом Бачка Паланка, бележила је динамичан развој и сматра се и данас за једну од најразвијенијих општина у Војводини и Србији, и поред великих штета у минуле две деценије.
Данас у бачкопаланачкој општини, која обухвата град и 13 села, живи око 55.000 људи од којих преко 28.000 у Бачкој Паланци, а друга половина у Челареву, Пивницама, Парагама, Деспотову, Силбашу, Новој Гајдобри, Гајдобри, Обровцу, Товаришеву, Карађорђеву, Младенову, Нештину и Визићу.
Нерентабилне пруге
Прва пошта отворена је 1828. године и стизала је поштанским колима са оружаном пратњом из Новог Сада, а од 1833. године из Бача. Пароброд је стигао 1832. године. Овај посао је 1896. године преузела железница, а први воз из Паланке за Фекетић кренуо је 20. октобра те године. Железничка станица је и данас на свом месту у Старој Паланци и у њу повремено долазе само теретни вагони за потребе овдашњих фабрика, или допремање огрева... Међутим, пруга Паланка – Фекетић није била рентабилна, па су акционари одустали од овог посла и пругу предали држави. Уз другу железничку станицу, ону у Новој Паланци, већ деценијама нема шина. Ту је први воз ушао августа 1910. године, а саобраћао је на линији Богојево - Паланка.
Данас Железнице Србије планирају да угасе на стотине километара пруге која није рентабилна, а на том списку је и она од Гајдобре до Бачке Паланке. Овде траже договор и надају се да ће се наћи онај ко ће бринути о овој деоници, јер без пруге у овој вароши значај губи и лука на обали Дунава.
Држава власник „Недељних новина”
Када је септембра 2015. године по други пут приватизован локални лист „Недељне новине“ у Бачкој Паланци, односно када је држава за око 32.000 евра продала преко 80 одсто власништва, изгледало је да је коначно решен проблем овог гласила. Међутим, прошлог месеца Министарство привреде поништило је ту приватизацију јер купац „Недељних новина” АД није извршио обавезе из уговора.
- Сектор за приватизацију поништио је уговор о продаји дела државног капитала - каже за „Дневник“ Зоран Баћина, заштитник државног капитала, кога је надлежно министарство на то место поставило по други пут. - Моја обавеза је да поступим у складу са Правилником који предвиђа да заштитник државног дела капитала поштује манир доброг привредника, односно да штити субјект приватизације и да предузме све неопходне мере за успешно окончање новог поступка приватизације. У Паланци се надају да ће опстати „Недељне новине“, које излазе више од пет деценија, а сваке суботе на киосцима их очекује пар хиљада читалаца. Неизвестан је, међутим, статус запослених који стварају ове новине. Прва приватизација је својевремено поништена због тога што купац није извршио своје обавезе, један део новинара узео је отпремине и отишао на евиденцију Националне службе за запошљавање. Остало је троје стално запослених од којих је само један новинар, неколико месеци сам правио и уређивао новине уз помоћ хонорарних сарадника. По другој приватизацији у радни однос на неодређено време примљен је један новинар, а њих троје примљено је на одређено време. - У овом делу ситуација није ни мало ружичаста – каже Баћина. – Упутства надлежних државних органа су јасна, јер се недвосмислено каже да заштитник државног капитала док обавља ту дужност не може никога да прими у радни однос на неодређено време, а на одређено може примити 10 одсто од броја тренутно запослених на одређено време. Лако је израчунати колико је 10 одсто од три запослена. Другим речима, за сада нема услова да се прими ниједан новинар, осим да се тражи посебно одобрење надлежног министарства.
Држава је, кажу овде, направила грешку што приликом прве приватизације није по повољнијим условима понудила акције запосленима. Део њих је направио конзорцијум, али приликом лицитације нису могли да понуде цену већу од 30.000 евра, па је победио купац који је обећао више, а по решењу Министарства није испунио обавезе. Део бивших и сада запослених су и власници мањинског пакета акција, али по речима Баћине, реална вредност имовине ове фирме је око 5.000 евра. Тачније, еконимисти сматрају да је највреднији део бренд, традиција и навика Паланчана да купују и читају своје новине. „Недељне новине” раде у општинским просторијама, а спомиње се и могућност да та зграда, па и део где су сада „Недељне новине“, буде враћена наследницима некадашњих власника у процесу реституције.
Лицитирао па одустао
Од локалних медија програм емитује приватни Радио „Импулс“ и Радио „Тавор“, гласило Српске православне цркве. Пре више од две године приватизована је и РТВ БАП. Купац је положио 900 евра, лицитирао до скоро пола милиона евра, купио фирму, 30-так радника је узело од државе отпремнине, отишло у незапослене, а касније је купац одустао. Радио је остао без тона, а локална ТВ и без слике. Тако је и данас.
РТВ БАП званично није угашена, трошкови се гомилају, мали акционари, бивши запослени, па и надлежни из локалне самоуправе која је својевремено била оснивач, а више нема надлежности, као да не знају шта чинити.
Три милиона по километру
У Одељењу за урбанизам Општинске управе у Бачкој Паланци сазанали смо да су ових дана почели радови на изградњи путева у атару Бачке Паланке. Реч је о радовима који су предвиђени за ову годину, а осим изградње шест километара насутих туцаником, поправиће се и делови раније изграђених путева, који су током времена оштећени. - Завршен је тендер за избор најповољнијег извођача за изградњу атарских путева, а радови су у току – каже Зоран Баћина, начелник Одељења за привреду. - Посао је добила, као најпоовољнији понуђач, фирма М.Л.А. „Мармо“, а изградња шест километара путева, насутих туцаником, коштаће 18 милиона динара. Уз путеве, овим пројектом је предвиђена и изградња отресишта.
У току је и тендер за одабир најповољнијег понуђача за уређење каналске мреже у атарима бачкопаланачке општине.
Нова улица где су биле шине
Деценијама је Бачка Паланка неприродно била раздвојена пругом, односно земљиштем на коме су некада биле шине и железнички прагови, па је тако око 10-так хиљада становника, првенствено житеља стамбеног насеља Синај, са центром града било повезано само стазом за пешаке, бициклисте и мотористе. У Дирекцији за изградњу Бачке Паланке коначно имају радосну вест и најаву решења овог проблема. - Железнице Србије дале су сагласност да се на траси, односно земљишту на коме је некада била пруга изгради нова улица и тиме реши један од важних проблема за цео град, а посебно становнике Синаја - рекао је за „Дневник“ Мирослав Сићевић, в. д. директор Дирекције. - Тачније, нова улица, ради лакше оријентације суграђана, ићи ће од Геронтолошког центра до фабрике „Меркур“. Да би се овај посао реализовао ради се План детаљне регулације, а потом пројекат нове улице и надамо се да ће тај посао бити окончан до средине идуће године. Потом следи решење правно-имовинских послова, па тек онда може почети изградња пута који сви у граду, а посебно становници овог дела Бачке Паланке толико жељно очекују.
Осим решења комуникацијског проблема, јер сада се возилима мора ићи около наоколо да би се стигло до центра вароши, или до Синаја, овде наглашавају да ће се решити и проблем уређења овог дела града. Возови су овде престали да долазе пре пар деценија, остали су неки железнички објекти, трава и шибље су се проширили, па све подсећа на рурални предео који је од центра града удаљен пар стотина метара.
Од пролећа до јесени није реткост овде видети козе и овце које пасу, трава се није увек редовно косила па се повремено појављивала и амброзија. Сада је прилика да се овај део Паланке претвори у леп градски предео, осмишљен, са доста зеленила, али пре свега функционалан и на корист људи који су свакодневно упућени ка центру вароши.
Милош Суџум
