Пашалић је изјавио да је циљ овог пројекта управо оно што су и запазили, а то је да грађани који не живе у Београду желе да контактирају директно са представником институиције заштитника грађана и лично с њим, па је са својим сарадницима примао притужбе грађана.
- Ово је један од начина да дођемо грађанима и локалним институцијама на ноге, да их не излажемо трошковима и напорима, а да при том чујемо о проблемима са којима се сусрећу - рекао је Пашалић. - Обилазећи општине по Србији не руководимо се само бројем притужби које добија заштитник грађана. Кањижа је, на пример, општина са најмањим бројем притужби према заштитнику грађана. Њих је било за све време постојања институције свега 11. Нас руководи то да посетивши општине у разговору са грађанима и руководством сазнамо шта ми као институција можемо да помогнемо и шта су проблеми грађана. Оно што смо чули пре састанка са руководством општине и у непосредном разговору успели смо да решимо или да идемо путем правог решења.
Пашалић је истакао да се жели хитно деловање и брзо решавање проблема, те да је због тога значајно да се упознају са проблемима које грађани имају у погледу неких специфичних проблема везаних баш за средину у коју долазе.
- Овде је тих проблема заиста мало и уз добру сарадњу која ће после ове посете бити још боља, са руководством општине ми ћемо их свакако решити у најкраћем року - обећао је Пашалић.
Заштитнику грађана је и постављено питање у вези са поступањем полиције према грађанима који стопирају крај пута, наводећи пример из Новог Кнежевца. Пашалић је предочио да за стопирање нема законске регулативе, међутим, да се ту увек посматра безбедност не само стопера, него и других учесника у саобраћају.
- Свакако, да они који руководе безбедношћу саобраћаја требали би да знају, или знају, где је то безбедно. У питању је само безбедност, зато што се дешавало да у таквим неким контактима између пешака, стопера, и других учесника у саобраћају заиста долази до тешких трагедија - предочио је Пашалић.
Међу притужбама које су упућене заштитнику грађана јесу и веома скупи трошкови вештачења које плаћају грађани у поступку решавања њихових захтева за враћање одузете имовине у поступку реституције.
То се конкретно односи и на проблематику присвајања земљишта, на коју је у име Скупштине станара Блока Б, који се налази у центру Кањиже жалио Бранко Гргић, а у којој су се нашли и станари суседног Блока А, на Главној улици под бројем 3 и 5. Наиме, заштитнику грађана је у представци предочено поименично и ко је земљиште на којој су зграде подигнуте укњижио у своје име, а да станари о томе нису обавештени, па да чим кроче из зграде стају на приватно земљиште, оних који су за себе укњижили пут, паркинг, парк и читав простор око зграда. У представци је затражено да се одлука поништи, а да се земљиште, ако већ мора да има титулара додели власницима станова којих у Блоку Б има око 40 и нешто више у Блоку А, а у обе зграде има и доста пословног простора.
Заштитник грађана Пашалић се конкрено са проблемом упознао обишавши стамбене блокове у центру града. Он је додао да је у томе и суштина деловања институције заштитника грађана, те да су хитно замолили руководство општине, тако и оне који поступају конкретно у оваквим ситуацијама, да приме грађанина који је предао представку и објасне му шта ће чинити општина, те да ће са своје стране појаснити шта ту може да учини и делује институција заштитника грађана. Пашалић је убеђен да ће овај врло брзо бити решен.
Председник Скупштине општине Кањижа Милош Кравић је додао да су представници локалне самоуправе усмерени коме у решавању овог проблема треба да се обрате, најпре Републичком геодетском заводу, да виде поступак преко којег је то учињено. Те да ће се онда кренути у правцу решавања овог проблема.
- Нама је циљ и интерес да то буде у што краћем року, јер између те две зграде треба да се реализује пројекат уређења овог дела града, који ће сигурно бити на понос наше општине. Та правна регулатива треба да се разреши у што краћем року, да би смо могли приступити реализацији тог пројекта - рекао је Кравић.
Текст и фото: М. Митровић
