И док се пре јела пију благо горкаста пића с мање алкохола, при крају оброка ваља послужити напитке који ће нам олакшати живот након обилне хране...
Дрмнути чашицу, две ракије пре јела је уобичајен обичај код Срба, али та навика не подстиче апетит и не побољшава укус јела.
Напротив, може само да га поквари, баш као и варење, што ће вам сигнализирати желудац, који на овај начин благо шокирамо. Али ако попијете мало горког пића у малим гутљајима, нећете блокирати чуло укуса, већ га припремити, исто као што ћете стимулисати желудачне сокове.
Етикеција за столом
Због тога, уместо једне љуте "на екс", према бонтону за столом, могу се пити биљна, горка пића са мањим процентом алкохола.
Не бирајте ништа слаткасто у чаши јер бисте могли да изазовете горушицу, па таква пића сачувајте за крај, односно десерт.
Иначе, испијање горких напитака пре јела ради подстицања варења датира још из античке Грчке, када је отац медицине, Хипократ, препоручио ритуално испијање ароматизованог горког вина пре јела. Историја бележи такав обичај и у другим древним цивилизацијама које су користиле горка, лагана алкохолна пића у исту сврху, од Асираца до Египćана и Татара.
У новије време аперитив је постао популаран крајем 18. века, а посебно је заживео у Италији.
Пића као што су вермут, мартини и кампари временом су била све популарнија, а убрзо су настали и популарни шприц, негрони и белини.
Шта је дигестив?
Дигестиви се пију на крају оброка да би се стимулисала циркулација и побољшало варење. И док ће Французи препоручити неки коњак, добру ракију или Chartreuse (картузијански биљни ликер), Италијани преферирају ракију од грожђа, горки амаро, Fernet-Branco (горки ликер који садржи више од 40 биљака и зачина, попут ароматичне смоле, рабарбаре, камилице, кардамома, алоје, шафрана, кантариона...).
На крају оброка Немци наздрављају ликерима као што су Krauterlikor и Underberg, док у Шпанији и Португалу доминирају ојачана вина. За које год пиćе да се одлучите, будите нежни према свом здрављу.
Информер.рс/ Дневник
