Селимо се из наше куће, из зграде која је изграђена и усељена шездесетих година прошлог века и постала један од симбола Новог Сада. Десетоспратница на Булевару ослобођења, код Футошке пијаце, изграђена је ради листа Дневник који је чинио окосницу свих каснијих издања и предузећа насталих током година.
Старији се сећају изванредног издавачког сектора, многих књига које су излазиле из тада модерне Дневникове штампарије, стрипова, дечијих часописа, ловачких новина, фабричке штампе. Радо се у Дневник долазило на десети спрат, да се попије и поједе, да се виде Мика Антић и многи новосадски боеми, књижевници, академици, људи од пера које је Дневник пригрлио, а читаоци их волели.
Од тада је прошло скоро све, нестало много тога, људи, држава (тадашња велика), смањивао се и издавачки подухват тадашње компаније Дневник. Нема више ни штампарије, уништили су је они који су је спасавали, као и много тога.
Огласе и читуље и даље можете да предајете на старој адреси на Булевару ослобођења 81. Можете се и јавити на стари број телефона 021/ 4806-841, 4806-842 ( Радно време: од 08 - 18.30, викендом од 09 - 18). Благовремено ћемо вас обавестити о променама.
Преживели смо инфлацију, несташице, санкције, бомбардовање, приватизацију. Преживели смо тако што је у Дневнику увек било људи који су давали све од себе да лист преживи, без обзира на све и без обзира на разне апетите. Не бисмо то успели да није вас, читалаца најстаријег дневног листа на српском језику, ћирилици, у Војводини.
Ове године Дневник обележава осамдесет година од дана када је Тоза Марковић с друговима направио „Слободну Војводину“, данашњи Дневник (ново име дали су читаоци 1953. године). Осам деценија борбе за опстанак листа. И, данас, када смо на новој адреси, када из куће која је прављена ради нас одлазимо, није лако.
Али, шта год да буде, где год морали да радимо и како, ваш и наш Дневник биће свакодневно на трафикама. А наша врата отворена су за вас, као и до сада. Само, на другој адреси. Видимо се на Булевару Михајла Пупина број 6, други спрат.
