међу водећима у свету, а 1965. чак на завидној трећој позицији на планети, одмах иза Русије и Кине. Производња индустријске конопље је код нас неколико деценија била забрањена, а и сада се може узгајати само уз посебно одобрење и надзор, због злогласне јој опојне рођаке индијске конопље - марихуане... Међутим, истакнути домаћи и инострани стручњаци који се конопљом научно баве, сада је препознају као сировину будућности.
Стручњаци тврде да је конопља најстарија биљка коју је човек гајио, те да је њено култивисање отпочело још 10.000 година пре нове ере. Постојбина конопље је Кина, где постоје трагови да су још у доба цара Шен Нанга 2.800 година пре нове ере, Кинези користили конопљу у исхрани, за добијање влакана за одећу, израду рибарских мрежа, ужарију и оруђе, а у кинеској медицини се цвет канабиса користио као мелем за ране.
У 15. И 16.веку Шпанија, Португалија и Француска су постале поморске силе захваљујући конопљи, чувени сликари Рембрант и Ван Гог своја дела осликавали су на платнима од конопље, и прва америчка застава израђена је на платну сатканом од влакана конопље...
На Балкан конопља је стигла у 5.веку, највероватније са Блиског Истока или Русије, у доба Немањића у Србији се узгајала уз реке, а док није протерана са наших поља добро је била укорењена у Војводини.
Професор др Милорад Крговић са Технолошко-металуршког факултета у Београду потсећа да је прва фабрика за прераду подигнута у Футогу 1865. године, а да је у то време у Оyацима била организована берза на којој се недељно продавало 150 до 250 тона конопље. Главни купци су били Енглези, највише за потребе ратне флоте за бродску ужад, а прерађевине од конопље извозиле су се за Грчку, Сирију, Африку, Немачку, Данску, Шведску и Холандију.
Непосредно пред Други светски рат у Дунавској бановини било је преко 200 кудељара и кудељарских предузећа. Након Другог светског рата рекордна производња забележена је 1949. када је под конопљом у Југославији засејано 108.210 хектара, а извезено 21.855 тона. Ова конопља је коришћена највише у текстилној индустрији и друге сврхе, пре свега у бродоградилиштима, због изузетне чврстоће и дужине влакана, да би касније губила на значају услед напретка хемијске индустрије и развоја синтетских влакана. Какве су могућности и перпсектива предочено је у на међународном симпозијуму “Конопља – сировина будућности”, не случајно у Сенти, где се налазила једна од 72 угашене кудељаре.
- Конопља је била потиснута из високоразвијенијих земаља, али се данас у свету производи око 80.000 тона конопље, међутим, све више је присутна у Европи, па се у многим земљама тражи производња за разне сврхе, од лекова до врло вредних индустријских производа попут целулозе и папира, уља и других. Некада је у Војводини било изузетно распрострањено гајење конопље, на подручју Бачког Петровца, Оyака, Апатина, па и берза за трговање, јер су на тржишту најцењеније биле конопља из Италије и Војводине, јер су идеални агроеколошки услови за њено гајење – каже Крговић.
Једна од великих могућности је производња целулозе и папира од влакана конопље, јер је према речима Крговића познато да се од кратких влакана поздера конопље може производити целулоза за рото папир, док су дуга влакана од коре конопље погодна за производњу целулозе за високо вредни папир за цигаретте и новчанице. У време када су кудељаре у Војводини гашене, међу њима и у Сенти, пре четврт века Фабрика шећера “Кристал” у Сенти и аустријска фирма “Андрицз” израдили су студију изводљивости за фабрику целулозе и папира, у којој би сировина била конопља.
- Студија је детаљно обрадила техничко технолошка решења за фабрику у Сенти, а економска анализа је доказала оправданост инвестиције која се враћа за пет до шест година – указује крговић.
Тадашњи директор сенћанске шећеране Петар Терзић, сада помоћник председника општине Сента за економски развој, каже да је штета што фабрика није изграђена и што производња конопље на овдашњим пољима није развијена.
- Шећерана је имала сва енергетска постројења за ову технологију, која је годишње коришћена свега три месеца у време кампање за производњу шећера, па се нисам могао помирити са чињеницом да већи део године стоје неискоришћена. Дошло се на идеју да се користи током целе године за прераду конопље у фабрици целулозе и папира, која би се изградила на бази сировине нашег поднебља. Већ самим тим би улагања била нижа за 30 одсто. Сећам се да смо анимирајући потенцијалне произвођаче конопље потписали и предуговоре за производњу на око 5.000 хектара. До изградње фабрике није дошло, што не значи да сада није могуће заинтересовати потенцијалне инвеститоре – каже Терзић.
Осим што еколошки и економски аспекти иду у прилог ревитализације производње конопље на нашим пошљима, она је на њивама врло пожељан усев, јер је добра за деконтаминацију земљишта загађеног штетним материјама и чисти оранице од корова, уместо да се користе хербициди.
Селекционер конопље на одељењу новосадског Института за ратарство и повртарство у Бачком Петровцу др Анамарија Стојановић потсећа да је 1986. године Војводина била водећа у производњи конопље на око 20.000 хектара, да је потом уследила забрана производње, самим тим и гашење кудељара, али да постоје сви предуслови да се производња ове индустријске културе поново интензивира.
- Како је поново актуелан повратак природним материјалима конопља опет добија све више на значају, а код нас су услови практично идеални и постоји традиција коју треба обновити – наглашава др Анамарија Стојановић. - Без обзира на забрану гајења индустријске конопље Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада је све ове године обнављао генетски материјал и имамо две сорте конопље “Хелена” која је регистрована 2003. године, намењена за двојаку производњу за зрно али и за влакна, док је сорта “Марина” намењена производњи стабљике, односно влакна. Ове сорте тренутно нема у продаји јер код нас још увек не постоје организовани откупни центри влакна, а најближа су у Румунији, Словенији и Аустрији. Оног момента када се поново активирају откупни центри, за које по нашим сазнањима постоје интерсовања, умножићемо довољно семена тако да ће га бити на тржишту.
Милорад Митровић
Сетва уз дозволу МУП-а
Стручњаци Института за ратарство и повртарство указују да конопља захтева узгој на плодном земљишту, али да солидне приносе даје и на њивама лошијег квалитета, те да захтева савршену агротехнику са дубоком обрадом у јесен, односно квалитетну предсетвену припрему. Агротехника и улагања у производњи зависе од намене, да ли је усев намењен за производњу зрна, или за производњу влакна.
Конопља код нас сада може да се гаји само у регистрованом пољопривредном газдинству. Уз приложену потврду о куповини семена и декларацију пријављује се цела производња Министарству унутрашњих послова, која према речима др Анамарије Стојановић, најчешће није проблем да се добије, па уз дозволу може да се засеје. Стручњаци указују да индустријска конопља има свега 0,2 одсто психоактивне супстанце (ТХЦ), док је код индијске конопље 10, 20 па и до 30 одсто.
