И касе на ручицу.
И џубокси.
И стрипови.
И флипери.
Свет кога се ја мање више сећам.
Била је ту једна радничка соба са зеленом простирком са болним јеленима на зиду. То ме је дирнуло.
То сам доживео у музеју града.
Искре кише су падале на усну.
– Видео си Хелсинки у свом његовом сивилу – рекла ми је Урпу.
***
Сутрадан сам ушао у Националну библиотеку.
Она ме смирила.
Скинуо сам капу и оставио руксак у сеф. Прошли смо кроз двоја стаклена врата. Провели су ме кроз библиотеку. Она се састојала од класицистичког дела (последњи рад архитекте Карла Лудвига Енгела) и сецесијског округлог дела под бечким утицајем. У овој библиотеци је друга највећа колекција руске литературе из 19. века ван Русије. Јужно- словенски део је доста сиромашан.
У средишњем делу дижу се бели и златни стубови, над њима је елипса са круговима који се смањују. На зиду су били представљени лабуд, сова, орао и певац. Учењак треба да буде снажан мудар креативан и чист. Није ми било најјасније шта је петао? Ваљда истраживач. Он први налази јутро.
У библиотеци сам одслушао пар предавања.
Missale Abboense је била прва књига која је наручена за Финску 1488. Прва штампарија је основана 1642. Академија у Туркуу основана је 1640. Прве новине изашле су 1771. Било која стара фотографија може се ставити у контекст историје Хелсинкија. Једна четвртина људи који раде за библиотеку су компјутерски стручњаци. То би за нас било незамисливо. Колеге су ме повеле да ручамо у ресторану са погледом на катедралу и трг. Јели смо чорбу од лососа са млеком и мирођијом. Сто је постављен у прозор. Пред нама је подизао руку Александар II. Пролазио је жути трамвај. Рекли су ми да су најбројније мањине у Финској руска и естонска. Откопао сам капут испод гомиле на чивилуку. Вратили смо се у библиотеку. Сликали смо се под златним портретима у директоровој канцеларији.
***
После Националне библиотеке сам отишао у градску. Она се звала Ооди. Личила је на златни брод. Сматрали су је једном од најмодрнијих на свету. Питао сам како се зову три робота који разносе књиге у библиотеци.
Они се зову
Веера, Тату и Поту.
Нешто као Раја, Гаја и Влаја.
Овде грађани могу да изнајме инструменте и студио и да сниме песму, могу да штампају мајице и текстил, да раде с 3Д штампачем.
У Ооди библиотеци сам видео сликовнице на финском, шведском и свами језицима. Четвртасти роботи су разносили књиге. У једном делу су била паркирана дечија колица. Дрвеће које говори је шапутало деци. Прозоре је запрашио непостојећи снег. И под и простор су били повијени на обе стране. Повели су ме на други крај у стаклену стрму тачку која се зове Титаник.
Ту су фински клинци одбили да се склоне председнику Исланда. Рекли су:
- Ми смо први дошли.
Градске власти су питале јавност за кога је изграђена ова библиотека. Одговори, исписани на кружним степеницама, подсећали су на песму.
Ооди Библиотека је
Изграђена
За:
Странце, Лузере, Астрална Бића
Интровертне, Сирочад, Самоубице,
Ленчуге, Хладно - Сензитивне
Мртве, Ноћне Сове
Школску Децу, Криве, Стидљиве,
Рођаке, Чобане, Студенте
Несхваћене, Невидљиве
Владимир Пиштало
