Римљанке су чак користиле бобице ове биљке као боју за косу. Хипократ, човек кога зовемо „отац медицине“, помиње зову и назива је „ковчегом здравља“ због њених лековитих својстава.
Тако је у народу зова позната као демонско дрво иако се од памтивека ова биљка користи у народној медицини. Народна веровања мењала су се од села до села, па се тако у неким местима зова сматрала за свето дрво. Легенда каже да у њеним крошњама живе виле и да ће несрећа пратити онога ко посече дрво зове.
Сама зова има невероватно позитивно дејство на здравље, па скоро да нема српске куће без сирупа од зове.
Осим што освежава и има пријатан укус, сируп помаже код пушачког кашља. Ево и како да га направите:
Потребно:
Литар воде,
20 цветова зове,
800 г шећера
Припрема:
У литар воде ставити цветове свеже зове, па оставити на хладном месту да одстоји 24 сата. Процедити, па додати 800 грама шећера и оставити да одстоји још 24 сата. Сок процедити кроз газу и сипати у стаклене флаше. Сируп пити разблажен с водом.
У неким крајевима сељани су садили зову у близини штала као заштита од злих сила, а никако није било добро заспати под овим дрветом јер веровања кажу да опојни јаки мириси могу „пореметити ум“ онога који преспава ту.
Дневник/Еспресо
