Познати као веома гостољубиви домаћини, они су и овог пута показали своју широкгрудост и све посетиоце својски почастили укусним специјалитета.
А умешно насецкани и фино сервирани, кулени су пленили пажњу гурмана: мање или више просушени, као и мање или више љути, све у зависности од афинитета мајстора, сви одреда били су квалитетни, пикантни и терали на залогај више. У томе су се сложили сви они који су их синоћ дегустирали.
Поред поменуте шпеције, која је била главна „звезда“ вечери, на трпези су се нашле и друге, попут сланине, разних кобасица, свежих чварака, печенице, као и буђоле, што је нека врста сушене крменадле, а било је и одличне домаће шљивке из дудовог бурета.
Своје производе том приликом представили су Бранислав Николић, Немања Стевић, затим протонамесник Бојан Гавриловић, парох Велике цркве у Долову, и сликар Воја Миросављевић, који се могу сматрати иницијаторима организације ове манифестације, као и Стево Марковић, човек који је практично „донео“ производњу кулена у Долово.
Резултат ширења његовог умеђа је велика потражња куленом, за који бројни обожаватељи не питају шта кошта, као и поменуто вече и прелепо дружење уз квалитетно укусно мезе и пиће, а сви то зачинио је прекаљени гитариста и тамбураш Драган Ивановић.
Поменути специјлатет иначе није карактеричтичан за ово поднебље, а Доловцима га је, као што је наведено, приближио поменути Стево Марковић, пореклом из Петриње након што је избегао из завичаја од „Олује“.
Он је несебично преносио рецептуру према којој се то радило у његовој Петрињи, то јест у области Банија у Хрватској.
Производња кулена се касније полако примила у овом панчевачком селу и то углавном код млађих људи.
Неки од њих су и Немања Стевић, као и Бранислав Николић Брка, који се већ бави четири године бави производњом кулена.
– Користим чисто месо као главну сировину, и то пре свега од бута, којег на десет килограма смесе иде деведесет одсто, а онај последњи килограм је од леђне сланине, да му да мало пожељне масноће. Убацујем и 2,2 одсто соли и шећера и белог лука по укусу, као и љуте паприке, која и боји и заљућује кулен. Мешамо ручно и увијемо у црево, па стављамо на хладан дим, а онда на промају. Најбоље иде вино уз кулен, а ја волим и млад овчи сир – рекао је он.
Протнамесник Бојан Гавриловић наводи како је настала идеја о организацији ове манифестације:
– Ја сам се овде доселио пре петнаестак година, упознао се са куленом и решио да почнем да га правим. Једанпут смо спонтано разговарали о томе чији је производ бољи, односно ко га је боље и дуже сачувао. И тако је дошла идеја да органиаазујемо ову манифестацију у прву суботу после Васкрса, када је сто-одсто мрсан дан да сви могу да пробају. Тада ми мали локални произвођачи изнесемо своје производе да сви могу да их дегустирају, да покажемо шта имамо и како смо све то смо то сачували, јер сада је време када је кулен најбољи – наводи овај свештеник и произвођач.
(Панчевац)
