У то време освајао је публику са Qzama Qartetом (Лука Игњатовић, Филип Булатовић, Пера Крстајић), Васил Хаџиманов Бендом, па коначно флуидном поставом Schime, поново са Луком Игњатовићем, који ће остати његов највернији музички сапутник до данас.
Па ипак, за оно што ће неколико година касније постати препознатљив ауторски израз Пеђе Милутиновића, пресудна је била сарадња са веома утицајним америчким саксофонистом Дејвидом Бинијем, једним од оних музичара који ужива изузетну репутацију међу колегама, за шта постоји и згодна инострана фраза musician’s musician. Бини је средином прошле деценије био необично активан у овим крајевима – наступао је и свирао са Василом Хаџимановим, а потом је окупио и ауторски трио Авенија са Пеђом Милутиновићем и басистом Пером Крстајићем, с којим је радио наредних пар година.
Некадашњи хард-бапер и вансеријски стилиста у маниру шездесетих и златног доба издавачке Blue Note, Милутиновић се све више кретао на раскршћу традиционалног фјужна седамдесетих и осамдесетих (које је на домаћој сцени најуспешније ауторски реинтерпретирао Хаџиманов) и онога што су нововековне интерпретације овог џез правца, засноване на комбиновању електронике и модерног њујоршког нео-бап звука. Већ је дуго пекао занат, а управо разговори и рад са Бинијем подстакли су да за кључни искорак у каријери, као ауторском и бендлидерском раду.
Тако је настао Милутиновићев пројекат drumbooty, који на првом албуму „Veritas vincit“ (Orenda Records, 2020) окупља импозантну и веома шаролику листу гостујућих музичара, без фиксне поставе. Већ овде се назире бубњарев ауторски поступак заснован на поигравању и експериментисању у компјутерском програму Логиц Про, комбиновањем ритмова са различитим клавирским мелодијама и звуцима синтова, чиме ће изокренути уобичајене џeзeрске логике и поступке. Барем оне које смо виђали и слушали на овим просторима.
У том смислу drumbooty није тиква без корена, а још мање је чудно да бисмо паралеле могли повући најпре са ауторским пројектима бубњара са америчке сцене као што су Марк Ђулијана, Антонио Санчез, па и Макаја МекКрејвен, који је од андерграунд сензације стигао надомак мејнстрима објављујући за ревитализовани и диверсификовани Blue Note.
Након ауторски нешто неодлучнијег првенца, на коме као да је испитивао могуће опције, поступке и правце истраживања, овогодишњи албум „Creality“ представља drumbooty у фокусиранијем изразу, окренутом аранжерски компактном ретро-футуризму. Нарочито је то оличено у сазвучју синт басова и клавијатура, који стоје у фином балансу са самим Милутиновићем, односно Луком Игњатовићем као доминантним дувачем, овде ипак нешто повученијим него у постави Schime. У музици састава тако се сусрећу одјеци старинског фјужна и фанка са џез традицијом и садашњошћу, односно електронска манипулација звуком са конвенционалним приступом џeз инструментима.
Напослетку, овај пронађени фокус ће помоћи Милутиновићу да и његове концертне поставе достигну пун потенцијал. Радни бенд са двојицом клавијатуриста, талентованим Стеваном Милијановићем и Бојаном Цветковићем, већ поменутим Игњатовићем на саксофону и басистом Акошем Форгачем, представиће се и на Новосадском џeз фестивалу 16. новембра, што је добра прилика за упознавање уживо с једним од најпотентнијих домаћих ауторских џeз пројеката.
Никола Марковић
