Отварајући изложбу, председница Покрајинске владе Маја Гојковић је подсетила на чињеницу да је ово ремек-дело украдено је 1993. из дворца породице Дунђерски у Челареву, где је било део тамошње сталне поставке.
Слика је 2022. заплењена у Цириху и захваљујући акцији државних органа Србије и Швајцарске, враћена је Музеју Војводине.
„Поносна сам на то што смо заједничким радом више државних органа, након скоро три деценије, успели да у земљу вратимо ову слику непроцењиве вредности. С пуним правом можемо рећи да је ово велики дан и за Музеј Војводине и за читаву културу Србије”, рекла је Маја Гојковић. „Веома је важно што је држава овим и другим повраћајима у земљу нашег културног блага јасно исказала бригу за наше целокупно културно наслеђе.
"Ово је једна од стожерних тачака нашег националног и културног идентитета и као таква представља немерљиво богатство за државу и друштво. Зато је повратак у земљу вредних дела наших аутора међу приоритетним циљевима институција и установа културе. А од тога да ће наша публика поново моћи да види вредна дела, значајнија је порука на симболичном плану - да покажемо да држава Србија и те како води рачуна о свом наслеђу, било оно у земљи или се стицајем разних околности налазило у иностранству”.
Поред конзервиране и рестауриране слике „Благовештенски сабор”, изложбу чине и бројни документи везани како за сам сабор, са којег су безмало сви виђенији Срби тога доба, од Светозара Милетића до патријарха Јосифа Рајачића, затражили од Беча гаранције српске аутономности и националног развоја у оквиру аустријског царстава, тако и за Буковчев мастерпис.
Између осталог, део поставке је и писмо којим је 1901, поводом 40-годишњице Сабора, слику поручио Петар Николић, загребачки трговац уметнинама и издавач, са намером да је потом репродукује и дистрибуира у виду олеографије.
У поруџбини је Николић од Буковца изричито захтевао да се уметник потпише – ћирилицом, што је Влахо Буковац и урадио. Ауторке изложбе су музејска саветница мр Тијана Станковић Пештенац, директорка Музеја Војводине, и историчарка уметности Александра Стефанов, виша кустоскиња ове институције, а поставка се може погледати до 10. септембра.
М. Стајић
