Ушао је у наше домове путем малих екрана и то без медијске помпе о његовом трансферу са Радио-телевизије Србије, на којој је дотад радио, а са собом је на нову адресу понео пријатељски став и професионални приступ пред камерама, по којем је и данас препознатљив. Јутарњи програм почео је да води у пару са Анђелом Ђурашковић, која је тренутно на породиљском одсуству, па Милоша као домаћина „Јутра” већ неколико месеци гледамо самог.
У свет медија ушао је кроз Јавни сервис Србије, где се прво запослио у сектору електронске графике, али је његову дикцију и специфичан глас тада препознала уредница тамошње временске прогнозе Биљана Вранеш, па је недуго затим добио ангажман презентера временске прогнозе. Ипак, највише пажње изазвао је као водитељ „Дневника” и „Вести” РТС-а, што га је накнадно определило као препознатљиво телевизијско младо лице којем се верује. Са поверењем су дошли и нови изазови, како пословни, тако и приватни. Милош је данас поносни отац, па сваки слободан тренутак користи како би провео што више времена са својом породицом. Ипак и посао водитеља и уредника „Јутра” на Првој донео му је ново пословно искуство и велики задатак, а у разговору за „Дневников” ТВ магазин Милош Раденковић открива колико му је, са ове тачке гледишта, то искуство донело на приватном плану.
– Свакако с годинама постајете озбиљнији, животно искуснији, мењате се набоље. Бар би тако требало… Посао који радим је један сегмент свега тога и на тај начин утиче и на мој приватан развој. А донео је и то да ме људи више препознају, где год да кренем – рекао нам је на почетку разговора познати водитељ.
У јутарњем програму Прве телевизије обрађујете различите теме, од којих су многе и друштвено веома важне. Јесте ли се досад сусрели са неком темом у „Јутру” која вам је променила поглед на живот?
– Не бих могао да издвојим неки, али много различитих тема утиче на нас, у мањем или већем обиму.
Шта вас најбоље буди за јутарњи програм, а шта вам одржава енергију у програму који се емитује уживо неколико сати?
– Најбоље ме буди будилник, а и син којем је ускоро први рођендан. Има сјајну моћ убеђивања да се пробудим (смех). А љубав према послу, уз дозу адреналина која је присутна, заслужна је за добру енергију и концентрацију током програма.
Умете ли да сачувате смиреност у тренутку када ситуација у студију не тече онако како сте планирали?
– Наравно, то је саставни део посла. Неретко се дешавало да дође до непредвиђених ситуација, али волим импровизацију и такве моменте. Добро се сналазим у њима, али то све је нешто што један водитељ, који је и уредник емисије, мора да зна. Да је другачије, вероватно бих морао да размислим о другој професији (смех).
Осим тих непредвиђених ситуација у студију дешавало вам се и да први јавности морате да саопштите неке велике трагедије које су се дешавале у земљи. Успевате ли у таквим околностима да искључите емоције док водите програм?
– И то је битна способност у овом послу. Разноликост тема, које смо помињали, доводе до разних размишљања и емоција код нас водитеља, али наш посао је да увек будемо објективни, без обзира на наша мишљења и осећања. Увек морамо да сагледамо из различитих углова и да на тај начин постављамо питања и, уопште, водимо емисију. Ипак, без обзира на све то, када дође до неке људске трагедије емоције се виде и код нас. То је нормално, ипак смо сви људи. Само је битно да се остане прибран у тим ситуацијама и на најбољи начин изнети програм.
Један сте од најмлађих водитеља јутарњег програма у земљи. Да ли је било тешко оправдати поверење које вам је на Првој дато с почетка, а онда и стећи ауторитет код гледалаца, којима изнова доносите најважније информације и „будите” се са њима, с обзиром на то да су такве позиције донедавно углавном биле резервисане за старије колеге?
– Водити јутарњи програм је велика част и задовољство, али и велика одговорност. Добити прилику да радим управо тај формат носило је и обавезу да оправдам поверење које ми је пружено и да створим ново поверење и ауторитет код гледалаца. Имао сам сличног искуства када сам био најмлађи водитељ „Дневника” на јавном сервису. Верујем да сам успео и сада са јутарњим програмом, али исто тако је потребно да то одржавате из емисију у емисију, из године у годину и трудићу се да тако буде и даље.
Kада сте започели „телевизијски живот” имали сте колеге, попут Биљане Вранеш, који су са вама радиле и припремале вас. Kако ви, из позиције некога ко је био најмлађи, данас дочекујете млађе од себе у редакцији и стижете ли да им уделите коју топлу реч, критику или савет?
– Знам како је мени било и шта ми је и на који начин одговарало у почетку. Сећам се и тога колико се не труде да ти помогну у почетку, иако од тебе траже много. Зато сам сада ту да понудим своју помоћ млађим колегама, да дам савете, али исто тако да не будем досадан и да препознам где је мера.
Медијски посао, бар за оне који су му посвећени стопроцентно, подразумева и предан рад и укљученост у сваки његов сегмент. Носите ли тај терет са собом кући и како се чувате емотивног „прегоревања”?
– Увек се понесе и кући, јер овај посао, између осталог, захтева и рад од куће, као и то да сте у току са свим дешавањима сваког дана, без обзира на то да ли сте слободни или не. И за време годишњег одмора морате бити у току. Тако да је неопходно бити посвећен и спреман на такве компромисе и да знаш да се носиш са тим.
Изјавили сте недавно да бисте се у неком тренутку своје каријере у будућности опробали и кроз ауторску емисију. О чему маштате и шта бисте то волели, са ове тачке гледишта, да понудите гледаоцима?
– Верујем да ћу у неком моменту своје каријере, када будем доста старији, желети да се опробам у још нечему. Формат који ми је занимљив јесте нека вечерња емисија забавног карактера. То не значи да ћу престати да радим и јутарњи програм, већ евентуално пробати и нешто друго, што би била моја ауторска емисија.
Приватни живот вешто кријете од очију јавности и већ годинама одолевате тренду самопромоције на друштвеним мрежама. Kако изгледа живот младог водитеља, који није на клик доступан свима, када се угасе камере?
– Проводим време са породицом. Посвећени смо сину Луки, морамо да га слушамо и испуњавамо му жеље, што значи да смо сваки дан у озбиљној борби са наследником. Некако, без обзира на то колико се боримо, ипак он на крају изађе као победник (смех), али на тај начин смо и ми победници.
Владимир Бијелић
