јер је сматрао да ни један професор није способан да га оцени. Део те Далијеве лудости и његов генијални печат у светској уметности изронили су у београдској Кући легата, сведочећи по речима организатора да је шпански надреалиста оставио траг не само својом уметношћу већ и својом контроверзном личношћу.
У сарадњи са словеначким галеријама „Кос“ и „Дева Пури“ изложба „ Божански светови” доноси више од 240 најпознатијих графичких листова Салвадора Далија (1904-1989). Захваљујући приватним словеначким колекционарима по други пут је Дали у Београду. Како је указао представник организатора изложбе Леон Погласек, до сада су српска публика и наши посетиоци из света имали прилику да виде само мали део из графичког опуса творца невероватних светова. Поклоници уметности из престонице, али и свих крајева земље, који стижу и организовано, попут ђака а има их и из Новог Сада и осталих делова Војводине, у овај мали храм уметости у срцу београдске Кнез Михаилове сусрећу се с делима из Далијевих најобимнијих опуса, као што су „Божанствена комедија“ и „Библија Сакра”.
Далијеве илустрације за библију писану у вулгати, средњовековној латиници, рађене су у гваш техници. Дело је издато 1969. у Милану и целокупно је бројало 1677 примерака, без пробних отисака. Наручилац овог најобимнијег дела краља из Фигуераса био је његов пријатељ и покровитељ Ђузепе Албарето, који је себи поставио задатак да ће уметника проучавањем Библије вратити Богу, односно под окриље Римокатоличке цркве. Био је убеђен да Далијева жена Гала, која је „без могућности за искупљење” лоше утиче на његовог пријатеља. Све што је Албарето постигао је другачије илустровање библијског текста. Илустрације богате и по форми и по садржају показују Далијеву свестрану стваралачку снагу, јер садрже широку разноликост слика базираних на хришћанској иконографији. Наиме, упркос томе што је, као и код „Божанствене комедије” реч о наруyбинама ограничених писаним текстом, Дали проналази властиту интерпретацију, другачију од до тада виђених, што се посебно може приметити у серији насталој по делу Дантеа Алигјерија.
Свестраног и ексцентричног уметника је ангажовала италијанска влада 1950, на седамстоту годишњицу Дантеовог рођења, да за посебно издање „Божанствене комедије“ уради илустрације. Дали је прво изјавио да дело осликава његов лични духовни развој, а касније контроверзно да „Комедију“ никада није читао већ је осликао по Галином препричавању. За илустрације је направио 101 акварел између 1950. и 1952, након чега је италијански Државни полиграфички институт објавио књигу са седам репродукција акварела у пуној величини. Комунистичка партија је протестовала због „расипања новца“, а националисти су негодовали што дело најзначајнијег италијанског песника илуструје Шпанац. На крају је влада повукла наруyбину и издала само серију сувенирских, комеморативних поштанских марака. Следи прича да је целокупан Далијев рад потом откупљен у Француској 1959. по дупло већој цени од оне за коју су га ангажовали Италијани. Израду графика према Далијевим акварелима, на крају су преузела двојица врхунских француских гравера за једну француску издавачку кућу.
Дали је иначе још у адолесценцији почео да се интересује за графику и илустрације. Његов графички опус чини више од 1.700 радова рађених у бакропису, гравури, дрворезу, литографији и мешаној техници. Куриозитет ове поставке су и скулптуре, међу којима је „Анђео победе“, медаље, а ту је и она коју је сам себи направио, бронзани рељефи и таписерије, од којих се издваја тепих с мотивима из „Дон Кихота“, као и литографије из опуса „Омаж Леонарду да Винчију“.
Организатори ове поставке у Београду указују и на велики број странаца који долазе да виде Далија. Предњаче Турци, па потом Грци, Руси, Италијани, Французи, а онда Немци и Енглези. Ретко где се по тако приступачној цени може стати пред оригинале Салвадора Далија, који је негујући имиy апсурдног и готово сулудог уметника, желео да му цео живот постане уметност.
Владимир Ђуричић
