ни за наш а ни страни банкарски систем нису били заинтересовани доста дуго. У последње време то се мења. Група наших бизнисмена преузела је од групе Кредитне банке Марибор ону која је пословала код нас. Пословни човек Миодраг Костић кренуо је даље. Прво је купио домаћу АИК банкау, а ове седмице добио је дозволу за преузимање Горењске банке у Словенији. На то су чекали још од јануара када су прво постали власници 14 одсто акција те куће. Најаве говоре да ће АИК банка вероватно преузети половину Горењске куће. Колико ће Банка у којој ће српски капитал имати доминантан удео утицати на промену у тржишним уделима у Словенији тек ће се видети. Али у Србији су банке основане страним капиталом апсолутно доминантне и покривају 80 одсто тржишта. Од 30 колико овде послује само је седам са већинским домаћим капиталом. Хоће ли се то убудуће мењати у корист наших бизнисмена или ће странци можда повећати вођство ?
О томе међународни консултант Милан Ковачевић каже:
-Пословни људи пласирају средства тамо где могу да зараде. Да ли је то банкарски сектро у Србији или у окружењу зависиће од њихове процене. Капитал иде тамо где види шансу за зараду.
О томе да ли ће у Србију доћи нека од страних банка Ковачевић каже да то не очекује бар не скоро. Тек када у Србији дође до знатнијег привредног раста можемо очекивати да се појаве банке које би биле заинтересоване за улазак на српско тржиште. Тада ће и домаћи бизнисмени имати више интересовања за улазак у финансијске куће.
Купца, за сада нема, али зато прдаваца има. Руска ВТБ банка која је на наше тржиште ушла када је купила Московску банку која је већ радила у Србији најавила је повлачење. Нису задовољни резултатима пословања јер су из године у годину у минусу. Уколико се то не измени спремни су да се повуку са овог тржишта.
Домаће банке имају тек петину тржишта. Ускоро би и тај део могао да се смањи. Држава која је већински власник у Комерцијалној банци најавила је њену приватизацију. Новог власнка ова кућа би могла да добије нардне године. Наравно уколико се појави одговарајући купац који сматра да и банка и наше тржиште обећава.
Ко су сем Комерцијалне друге банке са домаћим капиталом које овде раде. Од значајнијих ту је Поштанска штедионица. Остале су мале. Поменута Креидтна банка Марибор ће вероватно мењати име а на тржишту тек треба да изађе са пословном полтиком. ЈУМБЕС банка би наводно требала да нађе новог власника. Југобанка из Косовске Митровице овде је мало или нимало присутна. Српска банка се повукла из послова са становништвом
О томе колико су банке у домаћем власништву слабашне стиче се утисак када се погледају добити односно зараде за прошлу годину. Прва на лисит је Банка Интеза са 8,58 милијарди динара, следи Уникредит са 6,36 милиајарди па Рајфајзен са 4,34 милијарде динара. Тек на четвртом месту је АИК банка са прошлогодишњим добитком од 3,41 милијарду динара.
Међу првих десет су још Српска банка и Поштанска штедионица са 464,60 милиона и 393,32 милиона које деле два последња места у топ десет.
Д. Вујошевић
Добро ишло упропашћавање
На тржишту Србије било је до пре само коју годину више банака у домаћем државном власништву. Али, лош рад менаyмента довео је до гашења. Сетимо се само Агробанке, Привредне банке Београд па Развојне банке Војводине. Њихово гашење коштало је пореске обвезнике и Србији блиуз 800 милиона евра. У банкама основаним страним капиталом проблеме решавају сами власници. Ако и буде проблема са неком од њих, то ће нас неупоредиво мање коштати.
