Социјално здравље зависи од начина исхране

Колико „специзам” - неетичко понашање по којем људи дају себи за право да муче, поробљавају, искоришћавају и убијају друге живе врсте, негативно утиче

 на целокупно човечанство говорило се на недавној промоцији књиге Драгана Трифуновића „Етика живљења – Биље, обиље, изобиље” у ресторану „Веге веган”.

Трифуновић је рекао да се за део своје књиге послужио деловима књиге Едгара Купфера Кобервица „Наша браћа животиње”, који је, по његовом мишљењу, веома сажето рекао све о значају исхране пре свега у социјалном здрављу.– Највећа снага лежи у етици и односу човека према храни и ономе шта храна даје човеку – рекао је Трифуновић, и додао да људи живе у околностима и по навикама које су сами створили и сходно томе сносе и последице таквих навика.

Он каже да је његову навику у исхрани променила једна банална реченица његове пријатељице која је рекла да ниједно биће не треба да умре да би она живела. Након тога, рекао је Трифуновић, пред сам чин једења меса у глави су му се појавиле страшне слике мучења, касапљења и млевења животиња.

– Сва прерада меса се ради да бисмо животињске лешеве препознали као храну, а чињеница да наше тело постаје гроб за тело неке животиње је камуфлирана лепим називима животињског леша као што су крменадла, полутка, карабатак, батак и друго – указао је Трифуновић, и додао да услед обмане називима, зачинима и амбалажом, величанствено биће као што је човек постаје незаитересовано за бол, патњу и смрт неког другог бића. –Убијање се учи и вежба у малом, како споља, тако и изнутра, и ја истински верујем да ће, све док човек убија и мучи животиње, и људи бити мучени и убијани. По његовим речима, онај ко може да закоље животињу јер му она доноси корист, такође ће у неким другим околностима заклати и човека уколико је корист од тога довољно велика.

Говорећи о свињокољу, који је у Србији постао фолкор и традиција, он је рекао да то изворно није било део српске кухиње већ је то у наш систем ушло у последњих двеста година и преузето је од Немаца и Мађара.– Изворно српска храна заснива се на житарицама, млеку и млечним производима – рекао је Трифуновић, и указао на значај српске шљиве, која је, како је рекао, недовољно искоришћена у исхрани и производњи.

Трифуновић сматра да Србија треба да буде земља шљивара и малинара, а не свињара, и да највећи економски потенцијал Србије лежи у органској производњи хране.Књига „Етика живљења – Биље, обиље и изобиље” може се набавити у „Веге веган” ресторану или путем имејла industrijamira@gmail.com.

К. Бачкалић
 

EUR/RSD 117.1117
Најновије вести