Реконструкција, уколико се грађевинска дозвола исходује до краја ове године, биће једини приоритет Владе Војводине у следећој години, када су у питању реконструкције болница, казао је, др Слободан Овука, директор Опште болнице у Панчеву.
Како изгледа Интерно одељење Опште болнице у Панчеву позната је слика. Један од разлога зашто ово одељење није реконструисано је и спор Болнице са пројектантском кућом која је радила пројекат реконструкције интерног одељења. Спор је стигао и до суда. У четвртак, 20. октобра, у Новом Саду, одржан је састанак којем су присуствовали др Зоран Гојковић, покрајински секретар за здравство, др Слободан Овука директор Болнице и представници пројектантске куће.
- Постигнут је договор о вансудском поравнању и окончању спора. Тај пројекат ће бити анексиран и урађен у складу са новим Законом о изградњи. Имамо реалне основе да до краја године пројекат буде готов, а самим тим и да исходујемо потребну дозволу за извођење радова на реконструкцији – рекао је др Слободан Овука директор Опште болнице Панчево.
Како каже др Овука, реконструкција Интерног одељења болнице у Панчеву, ће поред Клиничког центра Војводине, бити једини приоритет Владе Војводине у 2017. години.
- Болница у Панчеву је препозната као најважнији али и најзапуштенији објекат у здравству покрајине. Уверен сам да ћемо у наредној години приступити реконструкцији овог одељења и да ћемо у најбољем случају до краја 2017. године овде моћи да покажемо далеко хуманије услове, какве заслужују пацијенти и особље ове болнице – казао је Овука.
Једна од најважнијих ствари да би реконструкција Интерног одељења могла да почне је завршетак пројекта, је ће се тада тачно знати шта је све потребно да се ради и колико то кошта. Ако пројекат буде готов до краја године, грађевнска дозвола може врло брзо да се добије и да ова реконструкција буде део буџета Покрајине намењеног здравству за 2017. годину.
У Петрохемији: Почела производња
Стартом фабрике Етилен успешно је покренута производња у ХИП Петрохемији. Након покретања Етилена, у фабрикама ПЕВГ-а и ПЕНГ-а, почела је производња робе намењене продаји на иностраном и домаћем тржишту. Све петрохемијске фабрике раде стабилно и према плану производње.
- Производња у ХИП - Петрохемији успешно је покренута после двонедељног застоја током којег су реализоване ремонтне активности на процесној опреми у Етилену. Циљ ових радова је припрема опреме за рад у континуитету на високим капацитетима у наредном периоду – рекао је Миша Булајић, извршни директор Функције производње и техничке подршке ХИП-Петрохемије. Обнављање производње у ХИП-Петрохемији протекло је уз поштовање прописаних безбедносних мера и у складу са важећим процедурама компаније и стандардима, наведено је у саопштењу ове компаније.
Да подсетимо, премијер Александар Вучић изјавио је да ће Влада наставити да се бори за санирање великих дуговања ове фабрике и да ће држава због тога бити у благом дефициту, али да је неопходно, како је рекао „ствари истерати на чистац” како би се и за Петрохемију и за Азотару могао наћи стратешки партнер.
Пропадоше сеоске улице
Због санације моста код Фаркаждина, путнички и теретни саобраћај се већ дуже време преусмерава на два алтернативна пута. Услед повећане фреквенције возила, поготово тешких камиона, поспешено је и пропадање локалних путева који су и иначе у лошем стању. Један од њих је локални пут идворска раскрсница – Сакуле – Баранда – Опово – Зрењанинска магистрала.
Реч је о уским саобраћајницама на којима се камиони тешко мимоилазе и са путничким возилима, тако да убрзано страдају банкине ових коловоза. Зато ће се надлежни из општине Опово писмено обратити ЈП „Путеви Србије” и ресорном министарству, и тражити да по завршетку санације моста код Фаркаждина, ЈП „Путеви Србије”, као извођач радова, изврше санацију свих делова трасе који су оштећени због преусмеравања саобраћаја на локалне путеве - најавио је председник Општине Опово др Зоран Тасић.
Радови на мосту код Фаркаждина, трајаће до половине новембра.
Поновити гласање
Поједини чланови Школског одбора Електротехничке школе „Никола Тесла“ поднели су жалбу Просветној инспекцији. Разлог обраћања је била сумња у регуларност седнице Школског одбора одржане 13. септембра ове године. Седници су присуствовала и два члана Ђачког парламента, од којих је један био малолетан. Супротно Закону о систему образовања малолетни ученик је гласао и његов глас је био уважен.
- По овлашћењу Просветне инспекције према Закону о основама система и образовања и васпитања, извршен је вандредни инспекцијски надзор у школи, сачињен је записник, утврђено чињеничко стање. Утврђене су четири мере које се тичу отклањања утврђених незаконитости – рекао је Миодраг Курдуљ, просветни инспектор.
Једна од мера која је изречена је да се понови гласање о извештају о раду Електротехничке школе за 2015/16. годину, али да се поново изабере ученик Ђачког парламента, који ће овог пута бити пунолетан. Чланови Школског одбора сумњају у регуларност овог поступка, зато што ученике Ђачког парламента бирају ученици, па се они питају да ли је овим поступком прекршено њихово право и Закон.
-Тренутно је у току поступак који школа треба да спроведе по тим мерама. По добијању обавештења од школе, Просветна инспекција наставиће поступак који може ићи у више смерова, у зависности како буде поступљено по утврђеним мерама – појаснио је Курдуљ.
Чланови Одбора су у недоумици да ли је по среди и сукоб интереса. Директор школе Никола Ћурчин и један члан Школског одбора из реда запослених Никола Ћебић су одборници у панчевачкој Скупштини. Ћурчин је у Демократској странци а Ћебић је одборник Покрета „Доста је било”.
- Просветна инспекција може и треба да уради је да се обрати Агенцији за борбу против корупције. У зависности од одговора који буде добила, Просветна инспекција ће се обратити даље органима који воде рачуна о именовању и разрешењу чланова Школског одбора, како појединачно, тако и колективно – истакао је просветни инспектор.
Иако су чланови Школског одбора гласали за избор садашњег директора школе, они се не слажу са његовим поступцима. Тврде да Никола Ћурчин заказује седнице у време када они раде, па они не могу да присуствују, не обавештава их о својим поступцима, пошто им шаље документа која они на кућним рачунарима не могу да отворе.
Балет се нада новој згради
Осим кречења матичне зграде Балетске школе „Димитрије Парлић”, ова установа добила је средства од Покрајинског секретаријата за образовање за сређивање пода издвојеног одељења у Зрењанину и део шопске народне ношње. Од Града Панчева добили су новац за куповину националних музичких инструмената, а од родитељског динара за средњу школу купљено је 16 столица. Вредност инструмената које намеравају да купе је око 150.000 динара.
За пројекат којим је конкурисала код Покрајинског секретеријата, Балетска школа добила је 120.000 динара. Поред поменутих интервенција, директорка Балетске школе Татјана Крга најављује и куповину нове опреме за информатичку учионицу. Постојећа је стара 10 година и неопходно је заменити.
- Урадили смо сада пројекат за нову информатичку учионицу са умреженим рачунарима, централним за професора и осам јединица за ученике. Управо смо завршили тај конкурс. Већ дуже време апелујемо да Балетска школа мора да добије проширење, односно реконструкцију – истакла је Крга.
Нова зграда била би изграђена на постојећем паркингу у дворишту. Све дозволе су прибављене, једино недостаје новац.
- Ми се надамо да ће Град ове године да издвоји око пет милиона динара, а да ће остатак, од око 50 милиона, обезбедити Покрајински секретаријат – рекла је Крга. - Ако све буде текло по плану, јула 2017. би се кренуло са изградњом нове зграде Балетске школе.
Већа потрошња, мање арсена
Током летњих месеци становници села Глогоњ имали су проблем са исправношћу воде на еко чесми. Анализе урађене пре два месеца показале су да су манган, арсен и нитрити у дозвољеним вредностима. Из ЈКП „Глогоњ” најављују да ће се исправност воде контролисати на сваких месец дана и да је вода на еко чесми исправна. Директорка месних комуналаца Љиљана Станковић апелује да грађани користе ту воду што више.
- Неопходна потрошња је четири кубика дневно - каже Станковић и додаје да упркос апелима да се вода испушта што више, мештани то не раде, те мора да се прави вештачки проток. Проток воде је неопходан како арсен не би био поново у недозвољеним количинама.
- На последњим мерењима арсен је био на доњој граници, па сам послала два дописа извођачу, да не би поново дошло до проблема- каже Станковић.
Председница МЗ Глогоњ Мирела Петровић каже да због састава земљишта цео Јужни Банат има проблема са хемијски неисправном водом.
- Проблем би требао да буде превазиђен када се Глогоњ буде прикључио на градски водовод - каже Петровић и додаје да је у плану постављање новог хидранта у Улици ЈНА, где мештани имају проблем са таложењем гвожђа.
Припремио: М. Милаков
