Све то, наравно, уколико се нешто на европском и светском финансијском тржишту не измени и франак не крене у рикверц.
Шта задужени у францима могу очекивати и како им у овом тренутку помоћи и има ли уопште шанси за олакшице?
Економски стручњак с Београдске банкарске академије др Бранко Живановић сматра да решење за те зајмове треба тражити у троуглу монетарне власти – пословне банке – клијенти. Уколико се ту не нађе солуција која би за све била прихватљива, једно од решења било би уступање тих потраживања, уз дисконт, страним хеy или инвестиционим фондовима. Они су за то већ показали интересовање.
У Србији има више од 20.000 таквих кредита, али у укупним задужењима имају мали удео: у задужености грађана учествују с 8,14 одсто, а код привреде с једним процентом.
Највише тешкоћа, наравно, имају дужници-грађани. Удружење банкарских клијената „Ефектива“ затражило је јуче од надлежних да интерно фиксирају курс франка, односно да га вежу за 102 динара за један швајцарски франак, колико је вредео почетком ове седмице. Јуче је франак био 117,62 динара. Из „Ефективе“ траже од надлежних да одмах почну да траже дугорочно решење. Сем фиксног курса, „Ефектива“ предлаже и конверзију по курсу франка и евра који је важио на дан исплате кредита.
Колико је реално да клијенти добију било коју олакшицу?
Тешко да могу очекивати да се курс фиксира пошто би на тај начин банке преузеле цео губитак промена на курсној листи на себе. Јер, банке које су пласирале зајмове у францима и саме су их узимале у тој валути и тако их и враћају па сасвим извесно неће желети да цео трошак који им је изазвао скок франка преузму на себе.
– Мислим да је веоме рано да се сада нађе одговарајуће решење – каже Живановић. – Швајцарска централна банка је одлуку о томе да одустане од лимита од 1,2 према евру донела као привремнеу меру. А хоће ли она то и остати и колико ће се примењивати, остаје да се види. За те зајмове су се се већ интересовали инвестициони и хеy-фондови из иностранства. Они би преузели те кредите уз одговарајући дисконт. После би покушали да их наплате од клијента уз дисконт. Како и под којим условима – тешко је рећи када тај аранжман није ни закључен. У овом тренутку наруку дужницима који те кредите враћају иде и ситуација на тржишту некретнина. Банкама није у интересу да због ситуације на тржишту некретнина прекидају аражмане за кредите и активирају хипотеке. Те станове би тешко продале. Битније им је да дужник може сервисирати обавезу па макар да му се и помогне у томе, уз олакшице као што су одгоде плаћања и слично. Треба сачекати и видети шта ће сви актери даље предузети.
Једна од банака које имају зајмове везане за швајцарске фанке је и Хипо Алпе-Адрија. Тамо сматрају да је најбоље сачекати следећу седмицу и видети како ће се даље одвијати ситуација на међународном девизном тржишту. Било какво доношење пренегљене одлуке могло би бити контрапродуктивно.
Шта се можа сутра очекивати од кретања на курсној листи?
– То је тешко рећи, али сматрам да се франак неће брзо вратити на старе позиције – каже стручњак с Новосадскох универзитета др Синиша Остојић. – Привреде земаља еврозоне бележе високе буyетске дефиците и пораст јавног дуга, а ти проблеми одсликали су се на курсној листи код франка. Није само одлука швајцарске централне банке кумовала томе.
Дужници се могу надати само да ће швајцарска централна банка оборити вредност свог новца да би привреда била конкурентнија. Већ подуже јак франак смета извозницима те алпске земље јер су на светској пијаци њихова роба и услуге високо цењени, али прескупи.
Д. Вујошевић
Од кредита боли глава
Банке ће сачекати следећу недељу да виде како даље. Како сада ствари стоје, цео ризик раста курса франка код нас сноси клијент. Банка је ту само да наплати рату. А она ће, ако не буде промена, бити већа. У „Ефективи“ су израчунали да ће за рату од 300 франака клијент морати да издвоји 36.000 динара. Клијент који је банци почетком ове седмице дуговао 50.000 евра, пред викенд је имао дуг од 60.000 евра.
