Најпре нам је Дејан Савић доносио радост у базену, сада то у истој мери, ако не и већој, чини стајаћи поред њега. Превођени њиме, ватерполисти Србије употпунили су невероватан низ и колекцији додали највреднији трофеј и признање на свету – постали су олимпијски шампиони. Какви год услови и околности биле, они су увек проналазили начин да у свом маниру заврше такмичење на којем су отпутовали – са златом око врата.
У Рију су чак успели да надмаше и саме себе, али смо ми сви свега тога донекле и били свесни – чекајући само да се неминовно једнога дана и догоди. Предвођени најбољим тренером света Дејаном Савићем освојили су ватерполисти прву златну олимпијску медаљу у историји Србије, а када се томе додају Светско, Европско првенство, Светска лига и Светски Куп јасно је зашто су наши момци обожавани и јединствени. Савићеви изабраници освојили су све, а он је још једном награђен звањем најбољег тренера у земљи.
- Велика је разлика бити најбољи, односно најуспешнији тренер, јер резултати чине тренера. Сигурно да резултати које постиже ватерполо репрезентација Србије у последње три године јесу невероватни. Тачније, ми стално показујемо да је немогуће – могуће. Пре свих, велику захвалност дугујем играчима, мом стручном штабу и читавој организацији, али морам да истакнем да су реално резултати ти због којих сам ја најуспешнији тренер – каже Савић.
И док сви ми хоћемо да ускочимо у телевизор, он стоји поред базена као да се ништа не догађа, као да је у питању пријатељска утакмица.
- И та моја мирноћа је ствар тренинга. С друге стране, током, пре и после утакмице све у мени куља, али је кључно да сваки тренер буде миран и сталожен, да такав свој став преноси на играче, јер ако покаже било какву слабост или ману – то се одмах пребаци на играче.
Савић истиче и да за правог човека и спортисту никада не мањка мотива, као и да ће их увек бити докле год он буде био на челу ватерполо селекције.
- За правог човека и спортисту мотив је увек лако пронаћи, он увек постоји. Није потребно да га неко или нешто мотивише, он то ради сам. Пре свега ја сам такмичар и докле год се будем бавио овим позивом мотива ће бити и на претек, односно – докле год себи будемо задавали циљеве.
Због свега што је урадио за домаћи ватерполо, и спорт у глобалу, Дејан Савић добио је подршку да наше ватерполисте предводи и на Олимпијских играма у Токију, а у међувремену га чека јако озбиљан посао – смена генерација и давање одговорности младом костуру тима.
- Јасно је да смо ми, после Олимпијских игара у Рију, започели један нови олимпијски циклус – са истим циљем. Наравно, постоји одређен број година који нас дели од тог циља, а превасходно је важно направити тим. Очекујем да се екипа искристалише већ 2019. године, али је најважније да смо задржали костур тима, тима који је освојио злато у Бразилу и треба да буде окосница у Токију. Мој задатак јесте да пробам да уклопим све остале играче у систем и да још једном направим тим.
За крај, упитали смо селектора да ли постоји период године када је на одмору, односно када не размишља о ватерполу.
- Не. Баш не – одговорио је најбољи ватероло тренер света.(Б92).
