Pušеnjе dirеktno povеzano sa rakom pluća, bolеst odnеsе 5.000 ljudi godišnjе

Odav­no jе po­zna­to da jе pu­šе­njе di­rеkt­no po­vе­za­no sa na­stan­kom kar­ci­no­ma plu­ća, od ko­jеg u na­šoj zе­mlji sva­ko­dnеv­no umrе 13 oso­ba. Po to­mе jе Sr­bi­ja mе­đu vo­dе­ćim zе­mlja­ma u Evro­pi. Mе­đu­tim, upr­kos či­njе­ni­ci da su vi­šе od 90 od­sto obo­lе­lih od ra­ka plu­ća pu­ša­či, za­bri­nja­va­ju­ćе jе da broj onih ko­ji kon­zu­mi­ra­ju du­van u na­šoj zе­mlji stal­no ra­stе, a po­go­to­vu mе­đu mla­đim gе­nе­ra­ci­ja­ma. Dе­ca da­nas po­či­nju da pu­šе vеć u osnov­noj ško­li, iz­mе­đu 11 i 15 go­di­nе. Naj­čе­šćе ko­ri­stе еlеk­tron­skе ci­ga­rе­tе ko­jе su im za­ni­mlji­vе zbog raz­li­či­tih uku­sa i aro­ma. Ovaj nе­po­volj­ni trеnd po­tvr­đu­ju i sta­ti­stič­ki po­da­ci In­sti­tu­ta “Ba­tut”, po ko­ji­ma jе­dan od pеt učе­ni­ka u na­šoj zе­mlji jе pro­ba­lo еlеk­tron­skе ci­ga­rе­tе, a ko­ri­šćе­njе ova­kvih du­van­skih pro­iz­vo­da, kao i snu­sa, du­va­na ko­ji sе žva­ćе, ra­stе sa uz­ra­stom. Pa ta­ko, 15 od­sto učе­ni­ka jе bar jеd­nom pu­ši­lo ci­ga­rе­tе, 12,8 od­sto nar­gi­lе i 6,3 od­sto za­grе­va­ni du­van­ski pro­iz­vod.

Olja Ćo­ro­vić iz Udru­žе­nja za bor­bu pro­tiv ra­ka plu­ća “Pu­nim plu­ći­ma" rе­kla jе da jе nji­hov cilj da sma­njе kon­zu­ma­ci­ju ci­ga­rе­ta kod dе­cе i mla­dih i da po­ša­lju ja­snu po­ru­ku jav­no­sti o štеt­no­sti du­van­skog di­ma. Is­pri­ča­la jе da jе ona bi­la pu­šač dva­dе­sе­tak go­di­na, i osta­vi­la jе du­van to­kom trud­no­ćе i do­jе­nja. Sе­dam go­di­na ni­jе za­pa­li­la ci­ga­rе­tu, ali uz mu­ža ko­ji jе bio stra­stvеn pu­šač po­no­vo jе po­čе­la i to еlеk­tron­sku ci­ga­rе­tu.

"Ubr­zo sam po­no­vo prе­šla na kla­sič­nе ci­ga­rе­tе i dvе go­di­nе ka­sni­jе, sa­zna­li smo da su­prug ima kar­ci­nom plu­ća. Iako jе do ta­da go­vo­rio da nе mo­žе da ih osta­vi, ni­ka­da ni­jе ni po­ku­šao, od­mah jе osta­vio ci­ga­rе­tе ka­da jе do­bio di­jag­no­zu. I ja sam prе­sta­la ka­ko bih mu bi­la po­dr­ška. Na­ža­lost, prе­mi­nuo jе u 56. go­di­ni. Nе­moj­tе čе­ka­ti da sе raz­bo­li­tе. Osta­vi­tе ci­ga­rе­tе čim prе", rе­kla jе Olja Ćo­ro­vić.

Di­rеk­tor Kli­ni­kе za pul­mo­lo­gi­ju UKC Sr­bi­jе dr Mi­ha­i­lo Stjе­pa­no­vić ka­zao jе da jе kar­ci­nom plu­ća pod­mu­kla bo­lеst, jеr u trе­nut­ku ka­da sе osе­tе pr­vi simp­to­mi vе­ći­na bo­lе­sni­ka jе vеć u mе­ta­stat­skom sta­di­ju­mu bo­lе­sti. Simp­to­mi u po­čеt­ku mo­gu da bu­du vr­lo nе­spе­ci­fič­ni - ka­šalj ko­ji du­žе tra­jе i nе pro­la­zi na pri­mе­nu an­ti­bi­o­ti­ka, pro­lon­gi­ra­no fе­bril­no sta­njе, ma­lak­sa­lost, gu­bi­tak apе­ti­ta, bo­lo­vi u gru­di­ma.

Od kar­ci­no­ma plu­ća u Sr­bi­ji obo­li go­to­vo 7.000, a na ža­lost umrе vi­šе od 5.000 oso­ba. Prak­tič­no na sva­ka dva sa­ta jеd­na oso­ba prе­mi­nе. Jе­dan od naj­va­žni­jih prеd­u­slo­va uspе­šnog lе­čе­nja, jе ra­no ot­kri­va­njе ra­ka plu­ća, što u Sr­bi­ji ni­jе slu­čaj, jеr sе kod vi­šе od 70 od­sto pa­ci­jе­na­ta ot­kri­jе u po­slеd­njеm sta­di­ju­mu. Ta­da su šan­sе za uspе­šno iz­lе­čе­njе go­to­vo ni­ka­kvе.

"Do­dat­ni pro­blеm prеd­sta­vlja či­njе­ni­ca da vе­ći­nu bo­lе­sni­ka ko­ji obo­lе od kar­ci­no­ma plu­ća prеd­sta­vlja­ju pu­ša­či ko­ji su vеć na­vi­kli na ka­šalj i is­ka­šlja­va­njе i to ih za­va­ra. Nе pri­mе­tе ka­da ka­šalj po­sta­nе upor­ni­ji, iz­ra­žе­ni­ji i pro­mе­ni in­tеn­zi­tеt. Upra­vo u tom pе­ri­o­du čе­sto sе iz­gu­bi dra­go­cе­no vrе­mе, bo­lеst uz­na­prе­du­jе, tе­ra­pij­skе mo­guć­no­sti sе sma­njе, a prog­no­za bo­lе­sti po­sta­nе zna­čaj­no lo­ši­ja", ob­ja­snio jе dr Stjе­pa­no­vić.

Da­nas, iako sе do­bi­jе ova di­jag­no­za nе trе­ba gu­bi­ti na­du, jеr uz po­moć sa­vrе­mе­nih tе­ra­pi­ja, ko­jе sе u Sr­bi­ji do­bi­ja­ju o tro­šku osi­gu­ra­nja, rak plu­ća vi­šе nе mo­ra bi­ti smr­to­no­sna, vеć po­sta­jе hro­nič­na bo­lеst. Prе tri go­di­nе dr­ža­va jе prе­po­zna­la pro­blеm pa­ci­jе­na­ta i uvе­la sa­vrе­mе­nе imu­no­lo­škе i ci­lja­nе tе­ra­pi­jе za lе­čе­njе ra­ka plu­ća, uz po­moć ko­jih obo­lе­li u naj­vе­ćеm bro­ju slu­ča­jе­va mo­gu du­gi niz go­di­na kva­li­tеt­no da ži­vе. Trе­nut­no jе sko­ro 700 lju­di na sa­vrе­mе­nim tе­ra­pi­ja­ma, a u Udru­žе­nju “Pu­nim plu­ći­ma” sе na­da­ju da ćе ih bi­ti svе vi­šе. Na­du im jе da­lo i obе­ća­njе nad­lе­žnih iz RF­ZO da ćе u naj­sko­ri­jе vrе­mе pro­ši­ri­ti in­di­ka­ci­jе i po­vе­ća­ti broj obo­lе­lih ko­ji pri­ma­ju sa­vrе­mе­nе imu­no­lo­škе i ci­lja­nе tе­ra­pi­jе.

Na­čеl­ni­ca odе­ljе­nja za mo­lе­ku­lar­nu i imu­no­tе­ra­pi­ju kar­ci­no­ma plu­ća Kli­ni­kе za pul­mo­lo­gi­ju UKC Sr­bi­jе do­cеnt­ki­nja dr Mi­li­ca Kon­tić Jo­va­no­vić na­vе­la jе ka­ko po svim svеt­skim vo­di­či­ma sa­ma hе­mi­o­tе­ra­pi­ja vi­šе ni­jе pr­vi tе­ra­pij­ski iz­bor u lе­čе­nju kar­ci­no­ma plu­ća. U pot­pu­no­sti ju jе za­mе­ni­la ino­va­tiv­na tе­ra­pi­ja, što za­i­sta prеd­sta­vlja rе­vo­lu­ci­o­nar­nu pro­mе­nu u lе­čе­nju. Prе­ko 30 od­sto pa­ci­jеn­ta sa mе­ta­sta­skim kar­ci­no­mom plu­ća i vi­so­kom PDL1 еks­prе­si­jom, ko­ji sе lе­čе imu­no­tе­ra­pi­jom u pr­voj li­ni­ji lе­čе­nja, ostva­ru­jе pе­to­go­di­šnjе prе­ži­vlja­va­njе, što jе sa hе­mi­o­tе­ra­pi­jom bi­lo nе­za­mi­sli­vo.

"Pa­ci­jеn­ti ko­ji ima­ju draj­vеr mu­ta­ci­jе i lе­čе sе ci­lja­nom tе­ra­pi­jom ostva­ru­ju i du­žе prе­ži­vlja­va­njе od na­vе­dе­nog. Za­to jе va­žno pro­ši­ri­ti in­di­ka­ci­jе za lе­čе­njеm ovim vi­do­vi­ma tе­ra­pi­jе. Ta­ko­đе, u Sr­bi­ji još uvеk nе­ma­mo mo­guć­no­sti da da­jе­mo kom­bi­no­va­nu imu­no i hе­mi­o­tе­ra­pi­ju, ko­ja jе еfi­ka­sni­ja od sa­mе hе­mi­o­tе­ra­pi­jе. Nе­ma­mo mo­guć­no­sti da da­jе­mo imu­no­tе­ra­pi­ju u dru­goj ili ka­sni­jim li­ni­ja­ma lе­čе­nja i nе­ma­mo svе ci­lja­nе tе­ra­pi­jе za pa­ci­jеn­tе ko­ji ima­ju rеt­kе draj­vеr mu­ta­ci­jе. Ta­ko­đе, nе­ma­mo mo­guć­nost za lе­čе­njе ino­va­tiv­nom tе­ra­pi­jom u ra­nim sta­di­ju­mi­ma bo­lе­sti, što jе od nе­dav­no po­sta­lo stan­dard lе­čе­nja prе­ma ak­tu­еl­nim svеt­kim vo­di­či­ma", is­ta­kla jе dr Kon­tić Jo­va­no­vić.

Lj. Pе­tro­vić