Svakodnevna borba protiv srčanog udara na Institutu u Kamenici

Infarkt srca, odnosno infarkt miokarda, nastaje zbog naglog prekida protoka krvi kroz krvne sudove srca, koji snabdevaju srčani mišić neophodnim kiseonikom i hranljivim materijama. Razlog prekida cirkulacije je začepljenje krvnih sudova masnim naslagama i sitnim krvnim ugrušcima, trombima, koji nastaju na njima. Zbog prekida protoka krvi, srčani mišić počinje delimično da odumire. Nastaje smanjenje zdrave srčane, mišićne mase, te srce, organ koji je priroda stvorila da radi kao pumpa, gubi delom svoju osnovnu funkciju i na taj način remeti celokupnu cirkulaciju u telu čoveka. Ovako narušena struktura i funkcija srčanog mišića, kao posledica srčanog udara, može da dovede do mnogobrojnih ranih i kasnih, lakših i težih komplikacija bolesti.

Pravovremenim otvaranjem arterije koja uzrokuje srčani udar spasava se život, a pacijent može da nastavi kvalitetan život i ostaje radno sposoban. U protiv, oštećenjem srčanog mišića, ovakvi bolesnici postaju invalidi, koji često zahtevaju tuđu negu i pomoć. U Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine godišnje se uradi oko 3.000 koronarnih intervencija i isto toliko dijagnostičkih procedura, kao i više od 1.000 operacija na otvorenom srcu, koje su sve zahtevnije.

Upravnik Klinike za kardiologiju kaže kako su srčani i moždani udari najčešći u ranim jutarnjim satima. Navodi i da je zimi ovih bolesti više, kao i prilikom promene vremena, odnosno skoka i pada spoljašnjeg pritiska.

Osim pacijenata kojima su zakazane intervencije, svakoga dana im stižu i oni sa infarktom, koji moraju hitno da se rešavaju i gde nema čekanja, niti odlaganja. Za ovu grupu bolesnika grupa interventnih kardiologa organizovana je u stalnom dežurstvu ili pripravnosti 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Takvih slučajeva može da bude i do 12 dnevno, a upravnik Klinike docent dr Ilija Srdanović kaže da u proseku, dnevno imaju četiri pacijenta sa infarktom, koji im dolaze iz cele Vojvodine.

U prijemnoj ambulanti, u suterenu kameničkog Instituta, bolesnike čeka dežurna ekipa koja odmah obavi pregled i uradi trijažu, odnosno odredi gde se dalje upućuje pacijent. Načelnik Službe za urgentnu kardiologiju profesor dr Milovan Petrović kaže kako većina pacijenata sa infarktom iz prijemne ambulante ide u salu, nakon čega se smeštaju na Odeljenje za akutni infarkt ili u koronarnu jedinicu, odnosno intenzivnu negu.

Uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine nabavljene su tri angio sale za bolnice u Subotici, Somboru i Zrenjaninu, gde se rade angiografska snimanja i kateterizacione tehnike. Lekari iz ovih centara prošli su obuku na Institutu za KVBV u Sremskoj Kamenici, a osim lekara na obuci su bili i radiološki tehničari, kao i instrumentarke iz ove tri bolnice.

- Odmah u prijemnoj ambulanti nekim pacijentima se uradi priprema za intervenciju, kako bi se skratilo vreme do ulaska u salu, a samim tim i obezbedio bolji oporavak i smanjile šanse za nastanak komplikacija. Naš cilj je da prođe manje od sat vremena do ulaska u salu. Kod infarkta je jako važna brzina, te zato brzo treba da reaguju i bolesnici koji osećaju simptome i traže pomoć, da hitna pomoć brzo doveze pacijenta i na kraju da mi što pre otvorimo krvni sud – objašnjava upravnik Klinike docent dr Ilija Srdanović.

Iz prijemne ambulante pacijent u pratnji ide na treći sprat,  gde su smeštene sale za kateterizacione intervencije. Tu se otvara infarktna arterija, utvrđuje se na kom mestu je došlo do prekida prohodnosti krvi kroz krvni sud i postavlja se stent, ili više njih.

U Odeljenju intenzivne nege je deset postelja i tu su najteži pacijenti, svaki u odvojenom boksu. Njima su urađene određene procedure, ili se pak pripremaju za njih. Ekipa lekara i medicinskih tehničara stalno brine o njima, a stanje svakog pacijenta mogu da prate i uz pomoć centralnog monitoringa.

Kardiovaskularne smrti su vodeći uzrok smrti i kod nas i u svetu, a svuda se beleži i trend porasta ovih oboljenja. Ukoliko se nešto ne preduzme, predviđa se da će do 2025. godine od ovih bolesti umirati čak 75 odsto ljudi. U službi opšte medicine na teritoriji AP Vojvodine vodeća grupa bolesti u registrovanom oboljevanju su bolesti sistema krvotoka dok je vodeća dijagnoza u ukupnom oboljevanju stanovništva povišen krvni pritisak. Svaka deseta dijagnoza u službi opšte medicine na teritoriji AP Vojvodine je povišen krvni pritisak, od čega boluju i sve mlađi ljudi. Dešava se da već i deca u osnovnoj školi imaju visok pritisak.

- Pacijente smeštamo i u Odeljenje za akutni infarkt, gde je monitoring od 24 do 48 sati nakon intervencije. Oni tu mogu da dođu ili direktno nakon sale, odnosno intervencije, ili nakon otpuštanja iz koronarne jedinice – objašnjava prof. dr Milovan Petrović.

Odeljenje ima tri sobe i u njima ukupno bude od devet do 12 pacijenata. Pored kreveta su monitori na kojima se vidi kakav je pacijentima pritisak, otkucaji srca, kao i saturacija, odnosno koncentracija kiseonika u krvi. Svaka vrednost koja ne odgovara standardu, signal je za lekare da nešto treba odmah da preduzmu.

Osobe koje imaju popuštanje srca u različitim fazama, smeštaju se na Odeljenje za srčane slabosti, gde ima 18 mesta. Tu su i oni kojima treba mehanička potpora, odnosno ugradnja mehaničke pumpe, pa i ljudi koji čekaju na transplantaciju srca.

Klinika za kardiologiju dnevno prima na zakazano bolničko lečenje od 12 do 15 bolesnika. Njima su najčešće zakazane kateterizacione  intervencije, ali i dodatna ispitivanja, pripreme za operacije. Ova aktivnost Klinike za kardiologiju je uz nastavnu  i naučnu aktivnost, njena je primarna delatnost. Međutim, osim aktivnosti referentnog centra za kardiologiju za teritoriju cele Vojvodine, Klinika funkcioniše kao regionalni prihvatni centar za smeštaj bolesnika sa hitnom kardiološkom problematikom i kao opštebolnički zdravstveni centar. Tako je ona gradska ili regionalna bolnica i za pacijente koji dolaze iz celog Južnobačkog okruga i većeg dela Srema, odnosno iz Novog Sada, Bačke Palanke, Bača, Bečeja, Beočina i Inđije, što je oko 600.000 stanovnika. Dodatna aktivnosti Klinike za kardiologiju je i koordinacija „STEMI mreže“, odnosno organizacija za prihvat bolesnika sa srčanim udarom, iz bezmalo cele Vojvodine, što je teritorija od oko 1,7 miliona ljudi.

- Klinika za kardiologiju ima 130 postelja i svakoga dana se četvrtina ili petina bolnice promeni, odnosno od 25 do 30 bolesnika se otpusti kući i isto toliko se primi – kaže dr Srdanović.

Osim što direktno utiču na smrt, kardiovaskularne bolesti imaju značajan uticaj i na razvoj različitih stepena invaliditeta i radnu sposobnost. Smanjenje srčane funkcije i suženje arterija koje hrane vitalne organe, ograničavaju radnu sposobnost. Stručni tim Instituta uložio je veliki napor u cilju efikasnijeg lečenja ovih bolesnika. Jedina su tercijarna ustanova koja se bavi ovom problematikom u Vojvodini, a od 2007. godine pokrenuli su “STEMI mrežu”, kako bi se brže zbrinjavali najugroženiji srčani bolesnici, koji su kandidati za neki vid invazivnog lečenja.

Osobe koje imaju jedan faktor rizika, u odnosu na one koji nemaju nijedan faktor rizika, imaju tri puta veću šansu da dobiju šlog ili bolest srca. Kod ljudi sa dva faktora rizika, to je šest puta više, a oni sa tri faktora rizika imaju čak 15 puta veću šansu za dobijanje ovih bolesti. Podaci kažu da 30 odsto Novosađana ima 3,1 faktor rizika, a pre deset godina bilo je dva faktora rizika. Najčešći faktori rizika, na koje može da se utiče i koje svako može da promeni, su povišene masti u krvi, povišen krvni pritisak, pušenje, šećerna bolest, gojaznost, alkoholizam, fizička neaktivnost, stres, profesija, a nepromenjivi činioci su pol i nasleđe, na šta ne može da se utiče.

- Eliminacijom štetnih životnih navika kao što su pušenje i alkohol, lečenjem šećerne bolesti i povišenog krvnog pritiska, regulacijom telesne težine, većom fizičkom aktivnošću, smanjenjem stresa, može značajno da se umanji mogućnost pojave prvog infarkta i nastanak novog. Preventivne mere, redovne kontrole činioca rizika, još u vreme punog zdravlja, osnovni su aksiom i dobrog zdravlja i dugog života. Kontrolišite se na vreme - poručuju lekari Instituta.

Klinika za kardiologiju dobila je ove godine od Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo aparat za vantelesni krvotok, zahvaljujući kojem su do sada spasena dva života.

Jedan pacijent je imao veliki infarkt srca, praćen kardiogenim šokom, kakav se ne preživljava, te mu i pored ugrađenog stenta nije bilo bolje. Stoga je čovek priključen na uređaj za ekstrakorporalnu životnu potporu, EKMO, odnosno aparat za vantelesni krvotok. Ovaj uređaj zamenjuje i potpomaže rad srca i pluća. Radi tako što izvlači krv iz srca, obogaćuje je kiseonikom i vraća u telo. Time se olakšava i rad drugih organa, odnosno omogućava im se da dobiju dovoljno kiseonika, što srce ne bi moglo da proizvede bez pomoći uređaja. Srcu se omogućava da se oporavi i preuzme funkciju, a pacijent uporedo dobija i lekove, sve dok se ne oporavi dovoljno.

EKMO uređaj je najsavremnija tehnologija u svetu, a jednostavno se plasira i obezbeđuje najveću podršku pacijentu. Obično se priključuje u kateterizacionoj sali, ali može i u sobi, pored kreveta, kada je urgentna situacija.

Klinika za kardiologiju već deset godina ima i intraaortnu balon-pumpu, koja takođe potpomaže rad srca, ali je manje efikasna i daje četiri puta manju podršku.

Ljubica Petrović

U Zdravstveno-statitističkom godišnjaku Republike Srbije za 2016. godinu Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” navodi se da su bolesti sistema krvotoka najčešći uzroci smrti tokom prošle godine u 51,8 odsto slučajeva i to kod muškaraca 46,9 odsto, a kod žena u 56,5 odsto slučajeva.

- Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2016. u Srbiji je umrlo 52.102 osoba, 23.788 muškaraca i 28.314 žena. Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 51,7 odsto u svim uzrocima smrti vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Žene su češće (54,3 posto) u odnosu na muškarce (45,7 posto) umirale od ove grupe bolesti. Ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti zajedno su vodeći uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja - navod se u “Batutovom” godišnjem izveštaju.

U periodu od 2007. do 2016. stope smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji beleže pad sa 780,4 na 100.000 stanovnika, na 738,2 na 100.000 stanovnika. Stope umiranja od bolesti srca i krvnih sudova u ovom periodu kod žena opale su za 5,2 posto, a kod muškaraca za 5,7 procenata. Od 2007. do 2016. stope umiranja od bolesti uzrokovanih povišenim krvnim pritiskom porasle su za 105,5 posto, dok su u istom periodu stope smrtnosti od ishemijskih bolesti srca opale za 25,7 posto, i od cerebrovaskularnih bolesti za 30,0 posto. Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom vodeći je zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju.

- Akutni koronarni sindrom uključuje akutni infarkt miokarda i nestabilnu anginu pektoris. AKS u Srbiji činio je 49,8 posto svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2016. godini. Infarkt miokarda dijagnostikovan je kod 97,7 procenata, a nestabilna angina pektoris kod 2,3 posto obolelih. Prema podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2015. godini sa dijagnozom AKS evidentirano 23.882 slučajeva. Incidencija AKS u Srbiji iznosila je 336.6 na 100.000 stanovnika. U 2015. godini od ovog sindroma u Srbiji je umrlo 4.852 osoba. Stopa smrtnosti od AKS u Srbiji iznosila je 68,4 na 100.000 stanovnika - navodi se u godišnjem izveštaju “Batuta”.

„Vojvođansko zdravlje” urađeno je pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo