Свакодневна борба против срчаног удара на Институту у Каменици

Пацијенти из целе Војводине који имају инфаркт и којима треба катетеризација срца или отварање запушеног срчаног крвног суда и пласирање стента, долазе у Институт за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици, а свакога дана између 25 и 30 пацијената буде примљено и исто толико њих отпуштено кући са Клинике за кардиологију Института.
angio sala institut kamenica, Dnevnik/Slobodan Šušnjević
Фото: Илустрација, Дневник/Слободан Шушњевић

Инфаркт срца, односно инфаркт миокарда, настаје због наглог прекида протока крви кроз крвне судове срца, који снабдевају срчани мишић неопходним кисеоником и хранљивим материјама. Разлог прекида циркулације је зачепљење крвних судова масним наслагама и ситним крвним угрушцима, тромбима, који настају на њима. Због прекида протока крви, срчани мишић почиње делимично да одумире. Настаје смањење здраве срчане, мишићне масе, те срце, орган који је природа створила да ради као пумпа, губи делом своју основну функцију и на тај начин ремети целокупну циркулацију у телу човека. Овако нарушена структура и функција срчаног мишића, као последица срчаног удара, може да доведе до многобројних раних и касних, лакших и тежих компликација болести.

Фото: Дневник/Слободан Шушњевић

Правовременим отварањем артерије која узрокује срчани удар спасава се живот, а пацијент може да настави квалитетан живот и остаје радно способан. У против, оштећењем срчаног мишића, овакви болесници постају инвалиди, који често захтевају туђу негу и помоћ. У Институту за кардиоваскуларне болести Војводине годишње се уради око 3.000 коронарних интервенција и исто толико дијагностичких процедура, као и више од 1.000 операција на отвореном срцу, које су све захтевније.


Срце отказује у рано јутро

Управник Клинике за кардиологију каже како су срчани и мождани удари најчешћи у раним јутарњим сатима. Наводи и да је зими ових болести више, као и приликом промене времена, односно скока и пада спољашњег притиска.


Осим пацијената којима су заказане интервенције, свакога дана им стижу и они са инфарктом, који морају хитно да се решавају и где нема чекања, нити одлагања. За ову групу болесника група интервентних кардиолога организована је у сталном дежурству или приправности 24 сата дневно, седам дана у недељи. Таквих случајева може да буде и до 12 дневно, а управник Клинике доцент др Илија Срдановић каже да у просеку, дневно имају четири пацијента са инфарктом, који им долазе из целе Војводине.

Фото: Дневник/Слободан Шушњевић

У пријемној амбуланти, у сутерену каменичког Института, болеснике чека дежурна екипа која одмах обави преглед и уради тријажу, односно одреди где се даље упућује пацијент. Начелник Службе за ургентну кардиологију професор др Милован Петровић каже како већина пацијената са инфарктом из пријемне амбуланте иде у салу, након чега се смештају на Одељење за акутни инфаркт или у коронарну јединицу, односно интензивну негу.


Три нове ангио-сале

Уз помоћ Покрајинског секретаријата за здравство и Фонда за капитална улагања Војводине набављене су три ангио сале за болнице у Суботици, Сомбору и Зрењанину, где се раде ангиографска снимања и катетеризационе технике. Лекари из ових центара прошли су обуку на Институту за КВБВ у Сремској Каменици, а осим лекара на обуци су били и радиолошки техничари, као и инструментарке из ове три болнице.


- Одмах у пријемној амбуланти неким пацијентима се уради припрема за интервенцију, како би се скратило време до уласка у салу, а самим тим и обезбедио бољи опоравак и смањиле шансе за настанак компликација. Наш циљ је да прође мање од сат времена до уласка у салу. Код инфаркта је јако важна брзина, те зато брзо треба да реагују и болесници који осећају симптоме и траже помоћ, да хитна помоћ брзо довезе пацијента и на крају да ми што пре отворимо крвни суд – објашњава управник Клинике доцент др Илија Срдановић.

Из пријемне амбуланте пацијент у пратњи иде на трећи спрат,  где су смештене сале за катетеризационе интервенције. Ту се отвара инфарктна артерија, утврђује се на ком месту је дошло до прекида проходности крви кроз крвни суд и поставља се стент, или више њих.

У Одељењу интензивне неге је десет постеља и ту су најтежи пацијенти, сваки у одвојеном боксу. Њима су урађене одређене процедуре, или се пак припремају за њих. Екипа лекара и медицинских техничара стално брине о њима, а стање сваког пацијента могу да прате и уз помоћ централног мониторинга.


Висок притисак имају и основци

Кардиоваскуларне смрти су водећи узрок смрти и код нас и у свету, а свуда се бележи и тренд пораста ових обољења. Уколико се нешто не предузме, предвиђа се да ће до 2025. године од ових болести умирати чак 75 одсто људи. У служби опште медицине на територији АП Војводине водећа група болести у регистрованом обољевању су болести система крвотока док је водећа дијагноза у укупном обољевању становништва повишен крвни притисак. Свака десета дијагноза у служби опште медицине на територији АП Војводине је повишен крвни притисак, од чега болују и све млађи људи. Дешава се да већ и деца у основној школи имају висок притисак.


- Пацијенте смештамо и у Одељење за акутни инфаркт, где је мониторинг од 24 до 48 сати након интервенције. Они ту могу да дођу или директно након сале, односно интервенције, или након отпуштања из коронарне јединице – објашњава проф. др Милован Петровић.

Одељење има три собе и у њима укупно буде од девет до 12 пацијената. Поред кревета су монитори на којима се види какав је пацијентима притисак, откуцаји срца, као и сатурација, односно концентрација кисеоника у крви. Свака вредност која не одговара стандарду, сигнал је за лекаре да нешто треба одмах да предузму.

Особе које имају попуштање срца у различитим фазама, смештају се на Одељење за срчане слабости, где има 18 места. Ту су и они којима треба механичка потпора, односно уградња механичке пумпе, па и људи који чекају на трансплантацију срца.

Фото: Дневник/Слободан Шушњевић

Клиника за кардиологију дневно прима на заказано болничко лечење од 12 до 15 болесника. Њима су најчешће заказане катетеризационе  интервенције, али и додатна испитивања, припреме за операције. Ова активност Клинике за кардиологију је уз наставну  и научну активност, њена је примарна делатност. Међутим, осим активности референтног центра за кардиологију за територију целе Војводине, Клиника функционише као регионални прихватни центар за смештај болесника са хитном кардиолошком проблематиком и као општеболнички здравствени центар. Тако је она градска или регионална болница и за пацијенте који долазе из целог Јужнобачког округа и већег дела Срема, односно из Новог Сада, Бачке Паланке, Бача, Бечеја, Беочина и Инђије, што је око 600.000 становника. Додатна активности Клинике за кардиологију је и координација „СТЕМИ мреже“, односно организација за прихват болесника са срчаним ударом, из безмало целе Војводине, што је територија од око 1,7 милиона људи.

- Клиника за кардиологију има 130 постеља и свакога дана се четвртина или петина болнице промени, односно од 25 до 30 болесника се отпусти кући и исто толико се прими – каже др Срдановић.

Осим што директно утичу на смрт, кардиоваскуларне болести имају значајан утицај и на развој различитих степена инвалидитета и радну способност. Смањење срчане функције и сужење артерија које хране виталне органе, ограничавају радну способност. Стручни тим Института уложио је велики напор у циљу ефикаснијег лечења ових болесника. Једина су терцијарна установа која се бави овом проблематиком у Војводини, а од 2007. године покренули су “СТЕМИ мрежу”, како би се брже збрињавали најугроженији срчани болесници, који су кандидати за неки вид инвазивног лечења.


Фактори ризика

Особе које имају један фактор ризика, у односу на оне који немају ниједан фактор ризика, имају три пута већу шансу да добију шлог или болест срца. Код људи са два фактора ризика, то је шест пута више, а они са три фактора ризика имају чак 15 пута већу шансу за добијање ових болести. Подаци кажу да 30 одсто Новосађана има 3,1 фактор ризика, а пре десет година било је два фактора ризика. Најчешћи фактори ризика, на које може да се утиче и које свако може да промени, су повишене масти у крви, повишен крвни притисак, пушење, шећерна болест, гојазност, алкохолизам, физичка неактивност, стрес, професија, а непромењиви чиниоци су пол и наслеђе, на шта не може да се утиче.

- Елиминацијом штетних животних навика као што су пушење и алкохол, лечењем шећерне болести и повишеног крвног притиска, регулацијом телесне тежине, већом физичком активношћу, смањењем стреса, може значајно да се умањи могућност појаве првог инфаркта и настанак новог. Превентивне мере, редовне контроле чиниоца ризика, још у време пуног здравља, основни су аксиом и доброг здравља и дугог живота. Контролишите се на време - поручују лекари Института.


Клиника за кардиологију добила је ове године од Покрајинског секретаријата за здравство апарат за вантелесни крвоток, захваљујући којем су до сада спасена два живота.

Један пацијент је имао велики инфаркт срца, праћен кардиогеним шоком, какав се не преживљава, те му и поред уграђеног стента није било боље. Стога је човек прикључен на уређај за екстракорпоралну животну потпору, ЕКМО, односно апарат за вантелесни крвоток. Овај уређај замењује и потпомаже рад срца и плућа. Ради тако што извлачи крв из срца, обогаћује је кисеоником и враћа у тело. Тиме се олакшава и рад других органа, односно омогућава им се да добију довољно кисеоника, што срце не би могло да произведе без помоћи уређаја. Срцу се омогућава да се опорави и преузме функцију, а пацијент упоредо добија и лекове, све док се не опорави довољно.

ЕКМО уређај је најсавремнија технологија у свету, а једноставно се пласира и обезбеђује највећу подршку пацијенту. Обично се прикључује у катетеризационој сали, али може и у соби, поред кревета, када је ургентна ситуација.

Клиника за кардиологију већ десет година има и интрааортну балон-пумпу, која такође потпомаже рад срца, али је мање ефикасна и даје четири пута мању подршку.

Љубица Петровић

 


Инфаркт најчешћи разлог умирања

У Здравствено-статитистичком годишњаку Републике Србије за 2016. годину Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” наводи се да су болести система крвотока најчешћи узроци смрти током прошле године у 51,8 одсто случајева и то код мушкараца 46,9 одсто, а код жена у 56,5 одсто случајева.

- Од болести срца и крвних судова током 2016. у Србији је умрло 52.102 особа, 23.788 мушкараца и 28.314 жена. Болести срца и крвних судова са учешћем од 51,7 одсто у свим узроцима смрти водећи су узрок умирања у Србији. Жене су чешће (54,3 посто) у односу на мушкарце (45,7 посто) умирале од ове групе болести. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести заједно су водећи узроци смртности у овој групи обољења - навод се у “Батутовом” годишњем извештају.

У периоду од 2007. до 2016. стопе смртности од болести срца и крвних судова у Србији бележе пад са 780,4 на 100.000 становника, на 738,2 на 100.000 становника. Стопе умирања од болести срца и крвних судова у овом периоду код жена опале су за 5,2 посто, а код мушкараца за 5,7 процената. Од 2007. до 2016. стопе умирања од болести узрокованих повишеним крвним притиском порасле су за 105,5 посто, док су у истом периоду стопе смртности од исхемијских болести срца опале за 25,7 посто, и од цереброваскуларних болести за 30,0 посто. Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром водећи је здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју.

- Акутни коронарни синдром укључује акутни инфаркт миокарда и нестабилну ангину пекторис. АКС у Србији чинио је 49,8 посто свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2016. години. Инфаркт миокарда дијагностикован је код 97,7 процената, а нестабилна ангина пекторис код 2,3 посто оболелих. Према подацима популационог регистра за АКС, у Србији је у 2015. години са дијагнозом АКС евидентирано 23.882 случајева. Инциденција АКС у Србији износила је 336.6 на 100.000 становника. У 2015. години од овог синдрома у Србији је умрло 4.852 особа. Стопа смртности од АКС у Србији износила је 68,4 на 100.000 становника - наводи се у годишњем извештају “Батута”.


„Војвођанско здравље” урађено је под покровитељством Покрајинског секретаријата за здравство

EUR/RSD 117.5759
Најновије вести