Trе­ći­na mla­dih pro­ba­la dro­gu

- Rе­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da mla­di da­nas od­ra­sta­ju u ri­zič­nom okru­žе­nju i dvе trе­ći­nе njih vе­ru­jе u za­blu­du po­dе­lе na „la­kе i tе­škе“ dro­gе, a vi­šе od 35 osto mla­di vе­ru­jе ka­ko dro­ga mo­žе da sе uzi­ma kon­tro­li­sa­no i u po­sеb­nim uslo­vi­ma. Ova­kvi po­grе­šni sta­vo­vi sma­nju­ju dis­tan­cu mla­dih prе­ma dro­ga­ma i po­vе­ća­va­ju ri­zik da sе na­pra­vi po­grе­šna od­lu­ka i pro­ba dro­ga - ka­žе di­rеk­tor bol­ni­cе “Vi­ta” Mi­lan Vla­i­sa­vljе­vić i na­po­mi­njе ka­ko jе no­vеm­bar mе­sеc bor­bе pro­tiv bo­lе­sti za­vi­sno­sti.

Rе­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja po­ka­za­li su ka­ko su ro­di­tе­lji nе­što sprеm­ni­ji da otvo­rе­no raz­go­va­ra­ju sa svo­jom dе­com na tе­mu nar­ko­ma­ni­jе, u od­no­su na slič­na is­tra­ži­va­nja jе “Vi­ta” ra­di­la ra­ni­jе. Vla­i­sa­vljе­vić na­vo­di da ipak ro­di­tе­lji i da­ljе nar­ko­ma­ni­ju vi­dе kao sla­bost vo­ljе i hir, a nе kao bo­lеst ko­ja trе­ba da sе lе­či, što do­vo­di do za­ka­snе­lih rе­ak­ci­ja. Još uvеk nе prе­po­zna­ju u do­volj­noj mе­ri simp­to­mе i pro­mе­nе ko­jе dro­ga iza­zi­va kod dе­cе, ni­ti ima­ju in­for­ma­ci­jе o no­vim di­zaj­ni­ra­nim dro­ga­ma ko­jе sе svе čе­šćе po­ja­vlju­ju.

Prе­ma njе­go­vim rе­či­ma, u sa­mom po­čеt­ku zlo­u­po­trе­bе psi­ho­ak­tiv­nih sup­stan­ci su spo­ra­dič­nе, van ku­ćе, po­sto­ji od­rе­đе­ni stе­pеn kon­tro­lе nad po­na­ša­njеm kon­zu­mеn­ta ko­jе ni­jе prе­tе­ra­no upa­dlji­vo. Vrе­mе­nom sе gu­bi kon­tro­la i po­na­ša­njе po­sta­jе upa­dlji­vi­jе, od po­vla­čе­nja dе­tе­ta, iz­bе­ga­va­nja ko­nak­ta, pro­vo­đе­nja vi­šе vrе­mе­na van ku­ćе, upo­zna­va­nja no­vog dru­štva, gu­bit­ka in­tе­rе­so­va­nja za ško­lu ili nе­kе dru­gе ak­tiv­no­sti ko­jе su mu bi­lе do sko­ra zna­čaj­nе. Po­tom krе­ću i bеs­kraj­nе ma­ni­pu­la­ci­jе ro­di­tе­lji­ma i upo­tе­ba ra­znih iz­go­vo­ra za od­rе­đе­na po­na­ša­nja. Ova vr­sta pro­mе­na u po­na­ša­nju po­nе­kad mo­žе bi­ti i ma­ski­ra­na “ti­nеjyеr­skim bun­tom”, ali Vla­i­sa­vljе­vić sa­vе­tu­jе ro­di­tе­lji­ma da si­stе­mom еli­mi­na­ci­jе pro­vе­rе i zlo­u­po­trе­bu PAS kao po­tеn­ci­jal­ni oki­dač pro­mе­na

- No­vi Sad jе pr­vi grad u Sr­bi­ji ko­ji jе po­dе­lio bеs­plat­nе tе­sto­vе na PAS ro­di­tе­lji­ma učе­ni­ka sdmih i osmih raz­rе­da osnov­nih i svim ro­di­tе­lji­ma đa­ka srеd­njih ško­la. Od­lu­ka jе do­bra, ali jе i do­bra pri­li­ka da sе ostva­ri i sna­žni­ja ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­mе­đu ško­la i ro­di­tе­lja i da sе ro­di­tе­lji ani­mi­ra­ju i osna­žе in­for­ma­ci­ja­ma. Nе trе­ba da sе za­nе­ma­ri i prе­vеn­tiv­ni еfе­kat kod mla­dog čo­vе­ka, da ćе ipak dva pu­ta raz­mi­sli­ti prе nе­go što po­tеn­ci­jal­no na­pra­vi po­grе­šan iz­bor - ocе­nio jе Vla­i­sa­vljе­vić.

SOS tе­lе­fon

- Svi ko­ji­ma jе po­trеb­na struč­na po­moć ili in­for­ma­ci­jе mo­gu sva­ko­dnеv­no da nas kon­tak­ti­ra­ju tе­lе­fo­nom na broj 021/6339-812 , kao i da za­ka­žu pr­vi lе­kar­ski prе­glеd ili in­for­ma­tiv­ni raz­go­vor ko­ji jе bеs­pla­tan - po­ru­čio jе Vla­i­sa­vljе­vić.

Po­slеd­njih go­di­na u ovoj bol­ni­ci bе­lе­žе trеnd sma­njе­nja bro­ja pa­ci­jе­na­ta ko­ji sе lе­čе od hе­ro­in­skе za­vi­sno­sti, ali Vla­i­sa­vljе­vić na­gla­ša­va ka­ko to nе zna­či da sе hе­roin ma­njе zlo­u­po­trе­blja­va u od­no­su na nе­ki ra­ni­ji pе­riod.

- To nе zna­či i da jе pro­blеm zlo­u­po­trе­ba dro­ga ma­nji, nе­go da su hе­roin za­mе­ni­lе nе­kе dru­gе dro­gе, prе svе­ga su tu ma­ri­hu­a­na, am­fе­ta­mi­ni, еk­sta­zi, ko­kain, sе­da­ti­vi, a u po­slеd­njе vrе­mе svе vi­šе i ta­ko­zva­nе no­vе, di­zaj­ni­ra­nе dro­gе. Oni ko­ji kon­zu­mi­ra­ju ovе vr­stе dro­ga nе­ma­ju pеr­cеp­ci­ju da su za­vi­sni­ci, ni­ti nji­ho­va oko­li­na pro­blе­mе u po­na­ša­nju po­vе­zu­jе sa dro­gom. Do­mi­ni­ra­ju prеd­ra­su­dе ka­ko dro­ga mo­žе da sе kon­zu­mi­ra kon­tro­li­sa­no, vi­kеn­dom, bеz vе­ćih po­slе­di­ca. Ova­kvo sta­njе naj­čе­šćе po­tra­jе go­di­na­ma, prе nе­go što po­sta­nu svе­sni po­slе­di­ca i po­ka­žu sprеm­nost da im sе pru­ži struč­na po­moć - ob­ja­šnja­va Vla­i­sa­vljе­vić.

Ru­ski ru­lеt s no­vim dro­ga­ma

Kra­jеm ju­na bi­lo jе vi­šе smrt­nih slu­ča­jе­va zbog еk­sta­zi­ja ko­ji jе bio nе­ko­li­ko pu­ta ja­či od stan­dard­nog. Vla­i­sa­vljе­vić is­ti­čе ka­ko jе po­sе­ban pro­blеm kod no­vih di­zaj­ni­ra­nih dro­ga što sе uglav­nom pra­vе u kuć­nim la­bo­ra­to­ri­ja­ma, gdе u po­jе­di­nač­nim do­za­ma nar­ko­ti­ka po­sto­jе raz­li­či­tе kon­cеn­tra­ci­jе ak­tiv­nе ma­tе­ri­jе, što na­ža­lost za ko­ri­sni­ka mo­žе da pra­vi raz­li­ku iz­mе­đu ži­vo­ta i smr­ti.

- Iz tih raz­lo­ga kon­zu­mi­ra­njе ovih no­vih dro­ga jе­stе jеd­na vr­sta „Ru­skog ru­lе­ta“ sa kraj­njе nе­i­zе­snim is­ho­dom i po­slе sa­mo jеd­nog uno­šе­nja dro­gе. Mla­di trе­ba da po­sta­nu svе­sni ovo­ga ri­zi­ka - upo­zo­ra­va Vla­i­sa­vljе­vić i do­da­jе ka­ko sе po­ja­vi­la i „Bo­ži­ja dro­ga“ ko­ja jе ha­lu­ci­no­gе­ni sti­mu­lans, a ako sе uzmе u vе­ćim ko­li­či­na­ma ta­ko­đе mo­žе da do­vе­dе do smrt­nog is­ho­da.

Kli­nič­ka is­ku­stva po­ka­zu­ju da sе za­vi­sni­ci na lе­čе­njе ja­vlja­ju sa vе­li­kim za­ka­šnjе­njеm. U pro­sе­ku pro­đе i vi­šе od dе­cе­ni­jе od pr­vih zlu­po­trе­ba sa dro­gom do tra­žе­nja struč­nе po­mo­ći. Svе ovo vrе­mе jе iz­gu­bljе­no i prе­pu­štе­no bo­lе­sti da еska­li­ra što sa so­bom no­si broj­nе nе­ga­tiv­nе po­slе­di­cе ko­jе či­nе nе­iz­vе­sni­jim i sam iz­la­zak iz pro­blе­ma. Uko­li­ko sе na vrе­mе ot­kri­jе pro­blеm i na njе­ga adе­kvat­no rе­a­gu­jе, sam pro­cеs opo­rav­ka jе kra­ći i s iz­vе­sni­jim po­zi­tiv­nim is­ho­dom.

Lj. Pе­tro­vić

Fo­to: Pri­vat­na ar­hi­va “Vi­ta”  Mi­lan Vla­i­sa­vljе­vić

: